Ово је најисплативија грана сточарства, од идуће године повећање субвенција по грлу

450

Једноставан тов оваца без претераног преџнања, међудржавни уговори са земљама Блиског истока и субвенције, у одређеној мери су допринеле да се овчарство тренутно боље развија у односу на друге гране сточарства.

Од следеће године, овчари ће по грлу добијати 10.000 динара за главни матични запат, а ове године такав подстицај био је 7.000 динара.

Како наводи проф. др Иван Пихлер са Пољопривредног факултета у Новом Саду, за домаће овчарство је најзначаније то што је успео да се заустави пад грла и што се сада већ бележи раст стада, што је 1,5 одсто по подацима Републичког завода за статистику из 2022. године.

Илустрација: Забележен је константан раст грла оваца у Србији последњих неколико година

Професор Пихлер наводи и статистичке податке у којима је приказано да оваца имамо око 1,7 милиона, где је од тог броја у Војводини далеко мање грла, од 240.000 до 250.000, углавном праменке ил де франс и витенберг.

– За овчарство се људи опредељују јер оно захтева далеко мање технолошког знања уколико се тови због меса, али тов подстичу и домаће прилике. Имамо доста напуштених села и неискоришћених пашњака у брдско-планинским крајевима и у деловима Баната, мада у равничарским подручјима пашњаци нису правилно распоређени по местима, али опет их има довољно да се могу користити за испашу. Друго, у промењивим условима тржишта цене живе ваге свиња и свињског меса стално иду нагоре, а ту су и проблеми у млекарству и то је један број сточара одвело у овчарство – објашњава Пихлер.

Такође, сматра да су и међудржавни уговори са земљама Далеког истока о извозу овчетине и оваца допринели да ова грана сточарства забележи скроман раст, али и да такви уговори дају основу да се покрене снажнији развој овчарства.

Илустрација: Овце се највише држе због меса

Млеко и вуну не користе

Од оваца највише користимо месо, иако постоји корист и од млека и вуне. У продавницама је раније било у продаји кисело млеко, али га више нема.

Ипак, за млекарство је потребно много веће технолошко знање, као и озбиљна радна снага.

– Наши правилници не препознају више ручну мужу, која је још увек присутна међу малобројним овчарима, али немамо ни правих музних система за мужу оваца – каже професор.

Када је реч о вуни, овчари су задовољни ако могу да је продају и покрију трошкове шишања једне овце. Међутим, професор истиче да наше овце немају квалитетну вуну, која би могла да представља конкуренцију на светском тржишту, као што је то вуна мерино овце са Новог Зеланда и Аустралије.

– Сада, нажалост, немамо толико грла колико би могли да продамо за потребе Блиског истока. Већи је проблем малих количина које имамо у извозу, јер када нешто уговарамо са многољудним земљама, онда се те количине и бројеви мере у хиљадама, па и стотинама хиљада тона. Само за једну туру бродом, која је два пута годишње одлазила већ неколико година из Темерина за Израел, требало је 5.000 грла јагњади. То су озбиљне цифре, које на наш број оваца и организацију друштава овчара представља озбиљан број – објашњава проф. Пихлер.

Наиме, овчари су за Израел продавали јагњад од 23 до 25 килограма, које су се у Израелу дотовљавале.

– Код нас доминирају овце тежине од 28 до 35 килограма и њих ће, вероватно, и тражити купци са Блиског истока. У извоз за ЕУ иде крупнија јагњад од 40 до 50 килограма и за те земље нисмо погодни, јер они раде конфексионирање трупова – закључује Иван Пихлер.

Извор: https://biznis.kurir.rs/moj-biznis/4326422/kupis-ovce-dobijes-i-novce-ova-grana-stocarstva-najisplativija-u-srbiji-od-sledece-godine-ogroman-novcani-podsticaj-za-ovcare