На Пештеру, са ког је свако ко је могао већ одавно отишао, и даље живи и поносно ради вредна породица Куртагић.Отац и мајка имају деветоро деце, осам синова и једну кћерку. Четворица су остала на породичном имању и успешно се баве овчарством. Овде су и формирали породице, па се у њиховом дворишту игра десет малишана док на ливадама пасе највеће стадо на Балкану.
„У ово доба године имамо преко хиљаду грла, никада нисмо успели све да их пребројимо, када отопли и крену да се јагње тај број прелази и две хиљаде. Тешко је толики број држати у једном тору, па су нам распоређени на неколико места. У току зиме овде није нимало наивно, па је потребно добар део хране да обезбедимо. Имамо ту срећу што сено не купујемо. Имамо и све потребне машине, а радну снагу не плаћамо јер смо многочлана породица, оно што једино купујемо су житарице“, казао је за РИНУ, Шефкет Куртагић.
Вредни сточари нису се покајали у намери да направе велику фарму и своју чељад на тај начин прехране. Њихово стадо првобитно је бројало око 150 оваца, а ширило се из године и годину и достигло ову невероватну бројку. Пештер је неприступачан терен, па су се много мучили али на крају су, уз велики труд и првенствено слогу у томе успели.
„Саградили смо велики тор где може стати трећина грла, и радимо на томе да још проширимо. Вода нам је била велики проблем, али успели смо да је доведемо до нашег домаћинстава. Градимо сењак у ком ћемо храну држати преко зиме и тако олакшати посао. Прилазни пут до куће нам је веома лош, и то нам је следећи циљ. Настојаћемо да изградимо нови и бољи, а надамо се да ће и локална самоуправа имати слуха за наше потребе“, рекао је Саладин.
Њихови верни пријатељи и чувари стада на непрегледним равницама су и пастирски пси кангали. Да њих нема, не би могли да сачувају своје овце на суровом Пештеру.
„Без њих смо као без очију, треба сачувати стадо од предатора и дивљих звери који овде свакодневно шетају. Имамо одрасле кангале који су се неколико пута хватали у коштац, са вуковима и са медведима. Увек су изашли као победници. Код нас вам је овде један кангал, на једног вука“, са осмехом прича Саладин.
Производи који се добијају од ових сјеничких оваца немају границу. Породаја иде „као алва“, а највише се траже чист сир, млеко и кајмак. То су најјачи адути ових вредних сточара. За ове производе задужене су њихове супруге, које такође не беже од тешких послова на имању.
„У бачве стаје око 55 килограма чистог пуномасног овчјег сира. Начин припреме је мало специфичан јер се прво усири, па то планинке онда цеде и секу на кришке и овакав квалитет је унапред продат и немамо проблем са пласманом. Годишње са наше фарме на продајна места оде око три тоне овчијег сира. Тако да има рачуна овим се бавити, не жалимо се“, закључио је најмлађи брат Екрем.
Извор:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=06&dd=13&nav_id=1874172
