Грејна сезона само што није почела, а у трци за дрвима, гасом и струјом заборављамо да је некада вуна била најчешћи и најбољи изолатор.Без вунених јоргана, прслука и чарапа није се могло замислити ни једно домаћинство.пак, доласком модерних материјала овај производ готово да је избачен из употребе, а руна великог броја стада завршавала би на сметлишту. Ипак, Пријепољци су вуну вратили на велика врата и овце се више у Полимљу не шишају за џабе, јер се од њиховог руна праве јоргани којима уопште није битна спољна температура.
„Дуг је пут до чисте, опредене рудице јоргана или душека. Прво бирамо вуну која нам одговара по боји, затим склањамо прљавштину са ње, то јест класирамо је, затим је шаљемо на даљу прераду. Она се касније опере сложи и потребна је готово једна цела овца за један јорган. Оно што је јако битно јесте да се све ради ручно, због чега касније и кажу да се нигде тако добро не окрепи тело, као под јорган планином, казао је за РИНУ, Харис Биџевић технолог за прераду вуне.
Иако је вунарска индустрија у време бивше Југославије била изузетно развијена, сада је на танким нитима. Мало је предионица у којима се вуна обрђаује, али све је мање и оваца за шишање јер се бројност стада у Златиборском округу смањује.
Илустрација: Вуна је најбоља изолација лети хлади а зими греје
Већ неколико година вуну скоро не откупљује нико, а некада смо око 500 тона вуне годишње извозили за Белгију. Сада узимамо само за наше потребе, призводимо предиво за ручни рад, јоргане, душеке, јастуке. Најквалитетнија вуна је са подручја Пештери због здравог влакна и самог подручја на којем се гаје овце. Процес прераде није једноставан, вуна се најпре ручно класира, затим пере у две воде на одређеној температури. Од тако сређене вуне производимо најквалитетније душеке и јоргане и по томе смо заиста јединствени“, каже Есад Хоџић, власник предузећа Стилеџ из Пријепоља. иако скоро сви знају да је вуна та која лети хлади, а зими греје, ретко ћете на неком данас угледати оне добре, старе вунене чарапе. Заменила их је кинеска синтетика. Ипак, општина на Лиму је једно од ретких места где се прерађује сировина од оваца чувених, традиционалних имена, Бјелуше и Гаре, и од тога праве јоргани и душеци.
Извор: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/ovce-se-vise-ne-sisaju-dzabe-najkvalitetniji-duseci-spremni-da-preplave-inostrano-trziste-foto-2222433