Током празника цена прасетине достигла је рекордни износ. Килограм печења на појединим местима коштао је више од 3.000 динара. Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије истиче да је на негативну производњу свиња и на однос цена у малопродајама, афричка куга дошла као кап на пуну чашу. Сматра да треба озбиљно да се приступи покретању производње.
Очекује да ће нова Влада усвојити сет мера који ПКС припрема с удружењима произвођача. Ненад Будимовић истиче за РТС да глобални свет зависи од производње хране која је стратешка сировина. Поред негативног утицаја короне на производњу стоке, уследила је и украјинска криза, што се посебно одразило и на сточни фонд у Србији. Уз све то, прошлу годину је обележила и афричка куга свиња којом су угрожени Бољевци, Бечмењаково и још неколико места.
Тешка економска болест „Афричка куга свиња нам је дошла као кап на пуну чашу у негативном смислу“, наглашава
Будимовић. Каже да је еутаназирано око 50.000 животиња и да та бројка кад се гледа на укупну популацију свиња свих категорија, у статусу епидемије није велика. Међутим, објашњава да је проблем у томе што је доста репродуктивног материјала, крмача, супрасних назимица, морало да се еутаназира, које би допринеле двадесетак прасади по леглу, па је онда тај број много већи. „Јака је економска болест, ту треба детаљна анализа да се уради. Оне животиње које су еутаназиране, држава надокнади ту цену по килограму. Ако се узме пројекција, ако једна крмача опраси 20 до 25 прасади по леглу, губитак је много већи“, истиче Будимовић. Указује да је то још један параметар који утиче негативно на производњу свиња и свињског меса и на однос цена у малопродајама.
Како покренути производњу свиња
Србија је 1990. године у оборима имала више од 5,5 милиона свиња. Попис пољопривреде би требаоло да покаже нове податке, а процене су, наводи Будимовић, да их је сада око 2,2 милиона. „Треба заиста озбиљно да се приступи тој производњи под врло специфичним условима афричке куге свиња, не само у Србији него у свету. Увоз мислим да није опција. То се мора урадити када недостаје 10-15 одсто неког производа и подизати сопствену производњу“, сматра Будимовић.
Додаје и да су земље Европске уније пријавиле да је производња свиња најмања последњих десет година. Међу онима које су највише смањиле производњу је и Шпанија, из које Србија и најчешће и увози месо – до краја новембра око 22.000 тона. Хоће ли поскупети друге врсте меса. Смањења производње одређене врсте меса ће потрошаче определити за куповину других врста места.
Будимовић сматра да то неће довести и до поскупљења тих других производа. Први разлог за то је што је храна за животиње у много повољнијем ценовном положају – цена кукуруза као основног састојка. Такође, наводи и да та цена не може да иде у недоглед зато што би онда мање куповали, роба би стајала, а то никоме није циљ. „Мислим да у овом случају је живинско месо, према анализама које радимо, заузело прво место по потрошњи и лакше се спрема, доступније је, било је и јефтиније“, оцењује Будимировић. Каже да је тешко за целу годину дати прогнозу како ће се кретати цене свињског меса. „Припремамо са удружењима произвођача у Привредној комори Србије један сет мера за нову владу, па се надам се да ће се то усвојити“, очекује Будимовић. Извор: РТС
Дани уочи Божића најударнији су за оне који се баве узгојем прасића. Добра продајна цена напунила је оборе широм Шумадије, а Драган Јовановић планира да добро напуни и џепове, јер све прасиће које је имао распродао је до последњег.
У околини Чачка цена прасића у једном тренутку достигла је чак 700 динара. И продавци су коментарисали како је ова цена „претерано висока и да просечан купац то не може да плати”.
Конкурс за субвенције из фонда ИПАРД почиње за месец дана
Подсетимо, турбуленције на тржишту свињског меса не престају још од прве половине 2023. године, када је произвођачима постало неисплативо да прасиће увозе из иностранства јер је и у Европи цена висока.
