Породична фарма Давидовића у Сврљигу је једна од највећих фарми товних ћурки у том делу Србије. Узгајају више од 200 ћурки у једном турнусу, уз производњу кока носиља и 300 пилића у сваком од пет турнуса.
Кренули су са идејом да само имају квалитетно месо за бројну породицу али се врло брзо показало да у локалу имају и комерцијално тржиште за свој производ, каже репортажа АгроТВ.
Илустрација: Ћурке нису захтевне за узгој
Тај скок са узгоја за личне потребе на комерцијални тов, Давидовићима је свакако био олакшан тиме што сва храна долази са њихов њива тако да квалитетних житарица не мањка. Такође, не треба занемарити да је у питању породични бизнис, што значи да сваки члан ту има нека задужења али и да нема трошкова додатне радне снаге.
– Кренуо сам са пет ћурки и педесет товних пилади и десет кокица носиља. То је било довољно за нашу десеточлану породицу. Али, кад смо видели да слична производња у овом крају није раширена одлучио сам се да проширим капацитете – каже Миле Давидовић, узгајивач живине. Тако су Давидовићи истовремено почели да проширују и објекат и увећавају број живине. Већ следеће године су имали 50 ћурака и 80 пилића. А онда са закључио да са истим утрошеним временом и мало већим радом може да се чува много већа количина и тако само дошли до 200 ћурака – каже овај домаћин који је дуго био директор једне пољопривредне задруге. А потребе повећане производње живине са собом су повукле и онај други део пољопривредних активности којима се Давидовићи баве – ратарство.
– У функцију смо ставили и дотад закоровљене површине. Тако смо активирали четири до пет хектара својих ораница да бисмо производили сточну храну, односно кукуруз, пшеницу и јечам, и направили месо које је здравије и укусније. То што сами правимо храну повећава нам профит за 30 одсто. Цена пшенице и кукуруза је прошле године била 20 динара, данас је 40, па ви видите – истиче овај живинар.
Илустрација: Ћуреће месо спада међу најздравије врсте меса
Профита има, а биће још више
Када се све овако сложи, не изостају ни резултати.
– Могу слободно да кажем да у овом послу има профита. Оваква производња не захтева кабасту сточну храну, ни велики утрошак радне снаге јер посла има за по два сата ујутро и увече. А тржиште постоји – објашњава Миле Давидовић.
Купци су му, каже Давидовић, „клијентела која има пара“.
– Професори, доктори, судије, нотари, нутриционисти… сви они који знају шта је квалитетно месо- Ћуреће месо јесте скупље али је и боље него пилеће или свињско – напомиње Давидовић.
Профит ће Давидовићи још да повећају. У наредне две године број ћурки ће порасти на 500 али уместо да само продају ћурке, Давидовићи ће продавати и ћуреће месо из мини кланице коју планирају да направе. У току су радови на хладњачи и сушари. Тако ће проширити и тржиште, јер више неће продавати живину у локалу већ ће месо моћи да пласирају широм Србије.
Извор: https://24sedam.rs/biznis/agrar/192147/kako-zaraditi-na-uzgajanju-curaka-i-pilica/vest
ФОТО: Pixabay
