Ко пчелама отима посао и прави лажни мед

Аутор: draganadpetrovic
422 посета

Безбедност хране све чешће је под лупом јавности. Последњи производ чији је квалитет стављен под знак питања је мед. Док поједини пчелари кажу да је тржиште преплављено фалсификатима, компаније за извоз меда гарантују да све раде по прописима. Ко је у праву, знаће се после ванредне контроле и суперанализе Министарства пољопривреде.У 22 од 25 узорака меда различитих произвођача, пронађене су супстанце које нису пчелињи производ – објавио је Покрет потрошача за квалитет хране. Лабораторија у којој су рађене анализе, као и Савез пчеларских организација чланице су кластера „Уједињени за квалитет“.

„Oбрадовали смо се кад је акредитована метода која може да утврди све врсте шећера. То Србија до сада није имала. Значи акредитована од акредитационог тела Србије. Чим се то десило одма су се окупили поштени произвођачи и позвали смо све да нам се придруже и институције и лабораторије и пољо-произвођачи“, истиче Родољуб Живадиновић из Савеза пчеларских организација Србије.

Каже да је држава 2019. године склонила са тржишта сав мед за који су лабораторије утврдиле да је фалсификат, те да су и сами изнанађени бројем узорорака који су се како каже показали као фалсификат.

Илустрација: У Европи је чак половина меда фасификат

У ЕУ половина увезеног меда фалсификат

„Ми смо чекивали да је то ту негде између 40 и 50 одсто. То је било наше очекивање сходно нашој акцији која није била тако давно а која је сасекла фалсификате. Држава је спровела феноменалну акцију. Укључен је био интерпол, полиција. Заиста је било како треба. Међутим, ово је сада дошло до једног светског тренда“, наводи Живадиновић.

Додаје и да ЕУ има 50 посто увезеног меда који је фалсификат.

„То су страшни подаци, Европа је увек имала десет одсто фалсификата и ми сад имамо стање на тржишту које је нас практично уништило“, упозорава Живадиновић.

Каже да откупну цену меда од три и по евра диктира светско тржиште. Да једва покрива трошкове производње, па продају само пчелари који морају.
Ко и зашто није прошао анализу квалитета

Сматра да су због тога многе компаније прибегле недозвољеним радњама. На листи произвођача чији мед наводно није прошао анализе о квалитету нашао се и највећи српски извозник.

„Одговорно тврдим да је мед `Крњевац`, мед врхунског квалитета и да исти мед пакујемо за домаће тржиште и за инострана тржишта. То доказујемо анализама у најеминентнијим светским лабораторијама за испитивање меда“, тврди Иван Грујић, директор огранка „Медино компаније Крњево“.

Каже да 90 одсто меда извезу, да га пакују на истим линијама са којих силази и мед намењен домаћим купцима који контролишу надлежне државне инспекције.

„Интересантно да је један од три узорка који су прошли управо мед наручиоца ове акције и због тога сматрамо да је у питању једна криминална активност коју би требало разоткрити и која има за циљ уништење пчеларства у Србији“, указује Грујић.

Илустрација: Лабораторија може да утврди све шећере који не воде порекло од цветног нектара

Шта се само може назвати медом

Из лабораторије „Аналаб“ из Панчева, у којој је рађена анализа, кажу да је метода акредитована у априлу. Може да утврди све шећере који не воде порекло од цветног нектара – од кога се једино добија производ који се сме назвати медом.

„Лабораторије које раде испитивања аутентичности могу да утврде само присуство Ц4 индустријских шећера у меду, што је шећер од кукуруза и шећер од шећерне трске. Други индустријски шећери, тим начином на који се у другим лабораторијама ради, у друге две не може да се детектује“, објашњава Иван Смајловић, технолог и сувласник „Аналаб“ из Панчева.

Стручњаци кажу да је неопходно да се реформише читав лабораторијски систем за контролу безбедности хране. Да лабораторије које су на списку оних којима држава шаље службене узорке морају да имају опрему, стручњаке и методе у рангу са најбољим светским праксама. Јер се тако штити и домаћи потрошач, али и извоз односно углед државе која слови за земљу хране.

„Имамо уграђен конфликт интереса у систему. Јер ако ви имате могућност да бирате у којој ћете лабораторији тестирати, онда та лабораторија зна да ће изгубити приход од вас. Ако она то тестира заиста онако како јесте и онда ће акредитована лабораторија увек имати материјални подстицај који дају резултате који показују да тај производ квалитетан иако није“, појашњава Ненад Бумбић из Потрошачког саветника.

Да ли је више од две трећине меда на домаћем тржишту фалсификат – како то тврде у Савезу пчеларских организација или је у питању криминална активност за преузимање тржишта како кажу извозници, знаће се после супер анализе коју држава ванредно спроводи.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5281981/med-falsifikati-analiza.html

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар