Сирни намаз за сва чула

Аутор: draganadpetrovic
184 посета

На једанаестој изложба аутохтоних сирева Балкана, чувени „ Balkan Cheese Festival“ “ који је одржан 26. и 27. јуна на
простору Ботаничке баште у Београду, пажњу нам је привукао штанд Филипа и Јоване. Филип је био расположен да нам исприча њихов почетак, и све о производњи козјег сира, из Банатске Тополе.
У почетку, пре седам година, на фарми је било 25 коза, сада имају 320, расе алпина и мурсијана, шпанска раса.
„Узгајамо француске алпске козе (Алпине) и за њих смо се одлучили на самом почетку. Реч је о козама које спадају
у млечне расе и које су доста отпорне, а захваљујући дуготрајној селекцији постижу добре резултате, када су у
питању количине козјег млека.Мурсијско – гранадска ( мурциано – гранадина ) раса се првенствено узгаја ради производње млека, иако је веома добра и за производњу меса – јарићи могу да досегну у просеку до 7 – 8 кг живе ваге.

Илустрација: Јована и Филип из Банатске Тополе


Ово је нова раса коза код нас, долази из Шпаније. У Шпанији их има 400 до 500 хиљада. Млечне масти има 5,6 -5,8, и
протеина од 3,6 до 3,8 одсто. За разлику од других коза, ове козе доста једу целулозу, јер целулоза повећава масноћу
млека. Обожавају пашу, једу све око себе, не бирају. Паре се независно од доба године, како кажу као краве.
Како истиче Филип, храну за козе већим делом производе, јер у својој околини немају пашњаке. На површини од седам хектара узгајају кабасту храну, а земља коју обрађују није њихова, већ је узимају под закуп од државе. Житарице морају да купују, док не почну сопствену производњу.
Причало се да је козарство једна од најисплативијих грана сточарства у Србији, пракса им је показала да то баш и
није тако. Ипак, и поред свих проблема, жеља и воља да буду успешни у томе што раде, није их напустила. Филип
је ветеринарски техничар и по његовим речима, бављење козарством као примарном делатношћу није јефтино и
улагања нису мала. Дневно имају 350-400 литара млека, нешто морају да предају млекари, мада нису задовољни ценом, али не могу све да прераде у сир, јер још немају тржиште за велике количине.

Илустрација: Богата понуда козјих сирних намаза

Имају помоћ од државе и то субвенцијама за уматичена грла, као и у премијама за млеко. Јована је конкурисала за на
конкурсу за младе пољопривреднике, али нажалост као она каже није прошла, више среће други пут.
Поред савремене штале, на газдинству се налази и радионица за прераду млека. Ниска откупна цена млека, која не покрива ни трошкове производње, натерали су ове вредне младе људе да уђу у прераду млека. То је био једини начин да наставе да живе од свог рада и да зараде за даља улагања и наставак производње.
Знали су да њихови производи морају да буду квалитетнији и бољи од онога што се нуди у маркетима, како би пронашли свој пут до купаца.

Илустрација: Газдинство за понос и пример

У оквиру газдинства како нам прича Филип, производи се сурутка од козјег млека, јогурт, млади сир, зрели сир,
милерам, качкаваљ, димљени качкаваљ, трапист и француски меки сир – Боурсин, као својеврстан специјалитет куће.
– Са производњом сира упознали смо се проучавајући стручну литературу. Такође, од велике помоћи били су и
Филипови родитељи иза којих стоји искуство од 40 година бављења кулинарством у Француској. Уз њихово знање и
савете, одабрали смо да производимо француску врсту меког сира – Боурсин.
Сир је укусан, карактеристичне ароме и од 10 литара пуномасног млека се добије око 1,5 кг свежег сира. Сама
израда је једноставна, а добијени квалитет одличан. Укус сира зависиће од расе коза, исхране и начина израде сира.
На крају Филип има савет за све који се баве козарством, главу горе нема кукања, гајите козе, али не само за производњу млека него правите и сиреве.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар