Све козе које се ојаре првих 15 дана (50%) смештају се у један, а оне после тог времена у други бокс.
Исхрана јаради у првим данима живота од изузетног је значаја. Највеће негативне последице које могу бити и трајног карактера у највећем делу су узроковане неодговарајућом исхраном у најранијем периоду узраста јаради. Прва храна тек рођеног јарета је колострум, који је богат извор хранљивих материја, делује лаксативно. Колострум дакле, има улогу да заштити јарад у првим данима живота од различитих оболења и инфекција. Због тога је значајно да јарад одмах после рођења што пре посисају колострум. . Колострум је богат извор свих важних хранљивих материја, почев од градивних које чине протеини, затим масти и угљених хидрата које представљају енергеску компоненту, па до неопходних макро и микро елемената као и читавог низа витамина који условљавају биохемијске и физиолошке процесе у организму.
Препорука је да се јарад првих 2-3 недеље живота хране готово искључиво млеком мајке, па је неопходно да буде стално са козом да би сисало по вољи. Сисање траје 3–5 минута и убрзо након тога јарад се одлуче и смештају у боксеве. Тај поступак траје 5–7 у просеку 6 недеља, када следи друга подфаза исхране јаради.
Замрзнути колострум може да се чува и употребљава и преко годину дана
У ситуацијама када јаре остане без мајке после порођаја, односно када коза ојари више јаради, или због неког патолошког фактора, тада недостатак колострума може да представља озбиљан проблем. Настала ситуација се може превазићи преузимањем колострума од друге козе која се ојарила у приближно истом периоду или да се користи наменски замрзнут колострум.
Замрзнути колострум може да се чува и употребљава и преко годину дана, с тим да се процес одмрзавања изводи на температури од 50 ºЦ. Мора се водити рачуна да се приликом одмрзавања посуда са колострумом не излаже директно извору топлоте, јер би се тиме уништио постојећи имуноглобулин и уз то смањила његова хранљива вредност. Препоручљиво је да се пре поступка одмрзавња процене потребе у колоструму које ће бити одмах искоришћене.
Све козе које се ојаре првих 15 дана (50%) смештају се у један, а оне после тог времена у други бокс. На тај начин имамо увид у старост јаради и могућност да их одбијемо у доби од 5–7 недеља. Кад се јарад одбију козе се код вечерње и јутарње муже гоне у измузиште, а јарад држе стално затворена у стаји. Када је лепо време, јарад се пуштају у испуст у време када су козе на паши.
Непосредно пред одлучивање јарад би требало да сисају само једном дневно. Постоји и могућност организовања исхране јаради напајањем. Организовање исхране јаради напајањем слична је као и код природног система (сисање, подој), јер се примењују истоветне фреквенције дневне и недељне, односно док траје напајање.
Новине у пољопривреди – или ћемо се прилагодити или пропадамо још више…
Исхрана јаради од 3–13 месеци. Након три месеца женска јарад за приплод прве две недеље привикавају се на пашну исхрану. То значи да се само ујутро до 8 или 9 сати налазе на пашњаку, а после подне хране у стаји. После тога јарад редовно одлазе на пашу са козама. Пред припуст око 1 месец добијају (као и козе) појачани оброк.
За високу производњу млека у периоду после јарења, оброцима треба додавати и минералне материје као и витамине у виду премикса. Значај минералних материја и витамина за козе је утолико већи уколико је производња млека већа.
Бранислав Радовановић
