Органско сточарство се у Србији споро развија и поред значајних подстицаја које држава даје за његово унапређење. Разлог треба тражити у захтевним процедурама које мора да поштује сваки сточар да би на своје производе могао да стави знак органске производње. Животиње у овој производњи морају да имају адекватан смештај, довољно простора за шетњу, треба да се хране искључиво органском храном, лечење мора да буде у складу са органским принципима… Реч је, дакле, о захтевном послу који не може да се ради без љубави, а уложени труд враћа се кроз производе изузетног квалитета, које потрошачи све више препознају и траже.
Сматра се да планински предели, са великим пашњачким просторима, имају боље предиспозиције за бављење овом производњом. Град Ужице је, имајући то у виду, пре неколико година помогао да један број домаћинстава на његовој територији добије козе и живину намењене органском узгоју.
Илустрација: Миломир козе храни искључиво органском храном
Један од ових домаћина је и Миломир Станојчић из ужичког села Биоска, који је козе почео да гаји 2016. године, а у пун органски статус ушао је 2021, након две године конверзије. У разговору за наш лист Миломир каже да су у међувремену многи козари, суочени са бројним проблемима, одустали од ове производње.
– Ја овај посао не радим зато што морам, него зато што волим, почиње причу Миломир, пензионер, иначе агроекономиста по струци.
– Пре узгоја коза бавио сам се многим пословима, био сам директор у фирми, директор задруге, товио сам јунад, обављао откуп пољопривредних производа, имао трговину за пољопривредни репроматеријал… Једно време сам прекинуо са пословима, а 2015. године набавио сам овце. Брзо сам их се решио и већ следеће године купио сам три козе и од тада их држим.
У козе се Миломир заљубио на први поглед. Каже да су друштвене, паметне и невероватно чисте животиње. Тренутно их има 27 и сваку добро познаје. Држи их искључиво због млека и каже да козије месо, баш зато што толико воли ове животиње, не би могао да окуси. С времена на време мора да прода по неко јаре и тада, признаје, редовно отплаче.
– Знао сам да су моје козе и њихово млеко органски и пре него што сам добио сертификат. Овде у селу нема никаквих загађивача, а животиње се хране здраво. Редовно им косим и доносим храну са пашњака који се налази на готово 1.000 метара надморске висине. Међу биљем које козе једу је много лековитих трава, па је и млеко изузетног квалитета, каже наш саговорник.
Илустрација: Од млека прави високо квалитетан козји сир
Овај домаћин просечно месечно произведе 1.600 литара млека које углавном прерађује у сир. Купци му долазе на кућни праг, а сарађује и са трговинама, као и ексклузивним хотелом на Златибору.
– Сир производим на традиционалан начин. Углавном је то бели сир у кришкама, а производим га и са додацима мајчине душице, сремуша, туцане и свеже паприке. Лековите траве које додајем сиру берем сам. Правим и такозвани монашки трапист. Сурутка је врло тражена, а посебно је, због доказаних лековитих својстава, била популарна у време карантина због короне, објашњава Миломир.
Иако је нагласио да му егзистенција не зависи од овог посла, наш домаћин каже да би органска производња требало да има већу подршку и исплативост. Кабасту храну за животиње сам производи, али кукуруз и концентрат мора да докупи и притом морају да буду органског порекла, дакле знатно скупљи од конвенционално произведених. Ту су и други трошкови, који су у органској производњи знатно виши. Цена сира, млека и сурутке, како каже, то још увек не покрива. За сада, званично је само млеко које Миломир производи у органском статусу, док за сир треба најпре да региструје мини млекару. То му је, сматра, скупо, па се још увек не одлучује на овај корак.
Станојчић каже да неће ширити производњу, што значи да ће купци и даље морати да се стрмим путем пењу до његовог имања у Биоски, или да сир који он производи купују у трговини. Они који се увере у квалитет ових производа, брзо схвате да пут до имања у селу Бисока није далек. Ближи је, у сваком случају, него Миломиров пут од Биоске до Ужица, у којем има кућу, али тамо нерадо иде јер не жели да остави рај у којем живи на селу.
Извор: https://poljoprivrednik.net/newsdetails/675c143af34573c560bbd3c0/Ne-radim-sto-moram,-nego-sto-volim!
