Млади домаћин од коза џипа купио, сад кућу зида, отворио кафић…

195

За две године зарадио за џип, кућу и кафић: Адмир покренуо свој бизнис и сада добро зарађује, а ево како је почео
Адмир Омерчевић из села Регале у Фојницу пре две године одлучио да започне свој бизнис и набави козе. Адмир каже да није планирао куповину коза и додаје да се све десило случајно. Од тада па све до данас прошло је око две године, а Адмир је успео да стекне велику кућу, кафић, коње и ауто.

– Нисам хтео да набављам санске козе. Испало спонтано, назвао ме човек, продаје козе, нема их ко више држати, кажу видели да се бавим тиме, не дају их свакоме, па нек код тебе заврше, одем, пазарим, свидело ми се, кад сам их довукао, млека ко воде, исплативије њих 15 држати него 40 неких других, тако своју причу започиње млади Адмир Омерчевић (36) из села Рагале у Фојници.

Козе музе и ујутру и увече. Од 15 белих коза намузе дневно 45 литара млека а знао је имати по 30 алпинки а исто толико млека намузе.

– Па није ни чудо што ти правиш куће и купујеш џипове… – гласио је коментар на који се Адмир само слатко насмејао.

– Ево сад за викенд дође жена из Немачке и једна породица из Црне Горе и све што сам сира имао у кући – четири-пет кила, сурутке и млека, све оде – каже козар и додаје. Ево сад нема по киле сира у кући. На имању иначе има 22-23 музне козе и увек неко наиђе и распрода све што произведе.

– Коме продао, па народу!, вели и додаје пошто је кило – 50 марака (25 евра). Ако данас нико не дође, ето их сутра двојица, зову ме људи, имају викендице, кажу спреми, закољем, испечем, исечем… Може достава? Може! Задовољни и они и ја… – прича како му иде посао и додаје: Добра роба и поштено! Можеш 100 продати, а једно да не ваља прочује се, код нас се лоша реч најбрже чује…

– Договорим с човеком јаре 250-300 марака и даш му и теже и на своју штету, мораш да испоштујеш човека, али да слажеш не смеш никако… – каже он и смеје се на подсећање да је од коза џипа купио, сад кућу зида и долазе мајстори да покривају шталу па ће ако Бог да имати и 150 коза.

„Само од млека дневно зарадим 100 марака“

Адмир има пуну шталу стоке, ту су и три коња! И живину, држи кокошке… Само од млека дневно узме 100 марака (што је 50 евра, 2 евра по литру), па од три-четири кила сира дневно што прода – кило 20 марака (10 евра), па рачунај! А где су јарићи тек…

– Звали ме из Београда, Загреба да питају како да почну с козама али не можеш за 5 дана рећи да не иде, није ни мени с неба пало, и ја сам се прве године напатио. Он купи 5 коза и конта не мора ништа радити, мене ова штала коштала 15.000-16.000, мораш да улажеш, кредит не дижем али не може ништа преко ноћи… Да човек не мора да улаже, ја не бих знао шта ћу од пара – каже успешни козар и додаје да и не гледа колико пара заради него му је важно да има и да живи добро. Жена му не ради, имају двоје деце.

Кренуо је сад и у нови бизнис – са женом је посејао 100 кила лука па шта буде.

– Уложио сам 700 марака у то а можда удари невреме и оде све, али не можеш тако да гледаш… Ено пре неки дан сам за 20 кокоши дао 600 марака, дође орао однесе… па купим јарад, козу, оно крепа… – вели Адмир који је у фирми сад узео три месеца неплаћено па ће с коњима које је купио да прави туре с туристима горе по шуми…

– Ја не бих морао ни пола од овога, сваки дан зову са Бироа да се жена запосли, а не мора, нек ужива са децом. Дође ујутру, помузе и оде, може да легне – мало кроз смех каже Адмир па додаје да му је жена вредна јер би ретко која долазила по двапут-трипут од куће горе овамо, па музла, сирила, полагала стоци..- каже Адмир који јој је, вели отворено, рекао пре него што су се узели да он ради с козама и да је то то – ако хоће, хоће ако неће, биће друга а ако не буде ниједна неће се женити.

Отворио и кафић

На опште чуђење и кафић је отворио у Фојници па се водитељ с њим нашалио како дијаспору прво нахрани, прода им месо, сир, млеко, јаја па их онда сврати у свој кафић где потроше још пара на пиће.

– Код мене кафа најјефтинија – марка, и боље 300 кафа по марку него 20 по марку и по па уз кафу још ракија, пиће, сок, мезе…

– Па где има ово, седиш у природи, зарађујеш, свој на своме… Каже ми друг сутра има виза за тебе, жену у Немачкој… Али Адмир неће: Одеш тамо а овде ти Бог дао све – боровница, вргања набереш за сат онолико а кило по 8 марака…

– Каже ми човек дај на зајам 100 марака, а ја се поломио овде за Бајрам с јарићима да зарадим 1.000 марака, а он седи сунча се на балкону, могао је тај дан да дође да ми помогне, да заради… а тражи ми 100 марака – вели Адмир који је са 36 година већ стекао онолико што други могу само да сањају… Па каже и да му је брат млађи 14 година а не може пола ко он а за то је крива та шиша, ти бургери, донери, чипс… Нема он појма ни шта је сир, ни масленица…

– Ја сам са 7 година коња држао уз плуг, сад пола не зна ни шта је плуг – каже Адмир који додаје да у његовом кафићу шише нема нити ће је икад бити јер је изричито против тога.

Извор: БЛИЦ