Неманја Вујанић из Врбаса од 2015. године успешно се бави млечним козарством, што није изненађујуће с обзиром на то да потиче из породице са дугом традицијом у сточарству. Његова опредељеност за овај посао развијала се још у детињству, а данас држи стадо алпских коза, чије млеко прерађује у врхунске сиреве и кисело млеко.
Иако већ неколико година жели да прошири своје стадо, суше су му велики изазов јер отежавају набавку довољне количине хране.
– Другог посла осим овога не знам. Рад са козама је све што сам научио, али, искрено, не бих никоме препоручио да крене мојим путем – каже Неманја. – Рад са козама захтева посвећеност 365 дана у години. Оне не знају за викенд, празнике или одморе. Свакодневна исхрана и мужња су обавезни, осим у периоду од средине децембра до краја јануара, када козење заврши, а јарићи се осамостале.
Традиција и иновације
Иако признаје да је посао изузетно напоран, Неманја истиче да је задовољан што се пронашао у млечном козарству. На свом имању већ има све што му је потребно за производњу млечних производа, осим коморе за зрење сира, коју планира да изгради ускоро.
Мушке јариће продаје одмах након јарења како би што пре започео мужу, док женке задржава за даљи узгој.
– Алпска коза је идеалан избор за наше климатске услове – наглашава он. Производњом сирева и других производа баве се он, његова мајка и супруга, која поред тога што је дипломирани правник, води и административне послове домаћинства.
Просечна млечност по грлу износи око два литра дневно, али се количина мења током године. У марту козе дају чак четири литра дневно, док лети, када је дан најдужи, млечност достиже свој врхунац. Како јесен напредује и дани се скраћују, количина млека постепено опада.
Храна као кључ доброг млека
Вујанић истиче да је правилна исхрана од пресудног значаја за добијање квалитетног млека и већих количина.
– Иако козе могу да једу готово све, ако се бавите млечним козарством на озбиљан начин, морате обратити пажњу на квалитет хране. Они који држе једну или две козе за своје потребе могу бити мање захтевни, али професионалци морају да воде рачуна о томе шта козе једу – објашњава он.
Подршка и изазови
Недавно повећање државних субвенција са 7.000 на 10.000 динара по грлу значајно је помогло узгајивачима. Ипак, Неманја сматра да су подстицаји најпотребнији у периоду када је набавка хране најскупља. Такође, напомиње да је важно да сточари имају правичан приступ државној земљи која се издаје у закуп.
Осим производње млека, део узгајивача се опредељује за држање коза због меса. – Ако се козе гаје због јаретине, могу се јарити и два пута годишње. Цена јарета живе ваге креће се између 500 и 600 динара по килограму, док једна добра матична коза кошта око 300 евра – закључује он.
Неманјини производи – млеко, сиреви и кисело млеко – могу се купити на пијацама у Кули и Врбасу, као и директно на његовом имању. Цена литра млека у прерађеним производима достиже око 200 динара, што је значајно више од откупне цене у млекарама, која износи тек 55 динара.
Упркос свим изазовима, овај млад узгајивач остаје посвећен квалитету и традицији, трудећи се да одржи и унапреди своје домаћинство.
Извор: Дневник
