Коза сиротињска мајка – Да ли се сиротињски храни?

59

Исхрана коза у летњем и јесењем периоду највише се базира на пашњацима, као и брсту јасена, храста, леске , купине… Поред брста најрадије се хране сеном луцерке и црвене детелине. У периоду припуста и бременитости када се козе налазе на испаши, а у случају да је паша незадовољајавућег квалитета, потребно је козама додати 200 – 300 грама на дан концентрата ради боље овулације и добијања већег броја јаради у стаду. На тему одговоре даје дипл.инж. сточарства Раде Кораћ.

Одгајање коза постаје све популаранија јер од њих можемо добити многе производе као што су месо, млеко, кожа, влакна…. Као и у свакој другој производњи профитабилност и у козарству углавном зависи од правилне исхране која укључује што више хранљивих материја у храни, витамина, минерала, енергије, протеина. Од свих преживара, козе су оне животиње које могу да једу и конзумирају скоро све врсте хране, због чега је и квалитет односно здравствени аспецт конзумирања козијег млека значајан и велики. Зависно од периода године и начина држања, основу оброка може да чини зелена храна лети  испаша или силажа и квалитетно сено зими. И у једном и у другом случају треба као допуну користити и неко концентровано храниво.

,, Коза је сиротињска мајка и једна захвална животиња јер основ њене исхране углавном чини ,,брст“ лисник и испаша, односно квалитетно сено. Ово важи углавном за грла која нису бременита.  У почетној фази бременитости потребе коза за развој плода су мале, док у последњој трећини бременитости потребно је повећати оброк за 20 – 30 %. У зависности од броја јаради потребе за кабастим и концентрованим хранивима код коза су различите. За козе са једним јаретом, поред квалитетног луцеркиног сена, довољна је прекрупа неког жита да обезбеди потребну енергију, док је козама са два или три јарета, поред кабастих хранива потребно обезбедити и концентрована хранива, која ће у свом саставу поред угљених хидрата, садржати и протеинска хранива. У каснијој фази лактације поред кабастих хранива, козе треба хранити са 300 – 400 грама концентрата по кг намуженог млека. У засушеном периоду оброк треба нормирати тако да задовоље потребе за отприлике производњом два кг млека и ако козе не производе млеко, да би се обезбедиле потребе за нормалан и убрзан развој ембриона. Неколико дана пред јарење кабасти оброк се смањује за половину, а концентрована хранива се искључују из исхране, да би процес јарења протекао што лакше. У случајевима да коза нема довољне количине млека или да дође до угинућа, јарадима се може давати колострум других коза које су се ојариле у истом пероду или млеко краве. Потребне количине колостралног млека у првим данима живота кречу се око 10% масе јаради при рођењу. Сува храна јарадима се почиње давати између 7 – 14 дана живота“ истиче дипл.инж. сточарства Раде Кораћ.

Правилно и добро храњена грла испољавају све особине млечног типа и имају сјајну и глатку длаку. Треба разграничити и честу грешку код произвођача да добро и правилно нахрањена грла не значи и утовљена грла. Утовљена грла могу да испоље разне поремећаје током бременитости. Обрнуто ако су неухрањена грла по правилу не могу да искажу свој пуни потенцијал у производњи млека, имају грубљу длаку и уопште грубљи изглед. Присуство витамина и минерала у храни за козе је обавезно, јер витамини и минерали одржавају козу продуктивном и помажу јој у превенцији разних врста болести. Да ли исти принцип исхране важи и за јарчеве?

,,Исхрана јарчева у току године, када се не припуштају на козе, базира се на оброку који је једнак ономе које добијају козе у току првог периода бременитости. У сезони мркања оброк је повећан и сличан оном које добијају козе у току друге половине бременитости. У периоду мировања, који обично траје око 10 месеци, јарчеви се могу хранити сеном, које може бити и средњег квалитета. Количина сена зависи од телесне масе грла на дан. Додавање концентрата у том периоду није потребно. Исхрану јарчева треба појачати на 6-8 недеља пре почетка парења. Смешу концентрата треба увести у исхрану јарчева 45 дана пре почетка парења у количини од 400 – 500 г, а то зависи од њихове кондиције. У периоду мркања, просечан оброк за приплодне јарчеве је 2,5 кг сена и 400 г концентрата. Да би били способни за успешну оплодњу коза, јарчеви не смеју бити изнурени, мршави ни гојазни“ каже Кораћ.

Прво храњење почиње обично у шест ујутру, када козе добијају прву количину дневног оброка, а последњи би требало да је око 18 сати. На крају треба поменути да козама у свако доба дана треба да буде доступна довољна количина свеже воде. Услови држања су такође важни јер за козу кажу да је чиста животиња.

,,Број напајања у току дана и потребе у води зависе од годишњег доба (температуре и влажности ваздуха), типа исхране и количине конзумиране суве материје оброка. При томе су потребе у води веће лети и крећу се од 5-па и до 10 литара воде по грлу на дан, што је случај у овој години када су температуре изузетно високе. Најбоље ја да животиње буду снабдевене водом током целог дана тако да могу да је пију по вољи. Што се тиче држања коза услови морају бити добри јер она не воли прљавштину, подложна је шуги, тако да ћете имати веће издатке уколико хигијена није адекватна“додаје наш стручњак за сточарство.

Коза дневно обично поједе 3-5% своје телесне тежине у сувој материји, а да би унели толику количину хране, требало би да пасу тамо где је доступно пуно сточне хране. Природна храна са пашњака помаже козама да повећају укус и сварљивост друге хране. Пашњаци са природним биљкама и травама су веома здрави и ефикасни за производњу и здравље коза јер ако козе могу слободно да брсте, то ће им помоћи да се ослободе разних унутрашњих и спољашњих паразитских болести. Како се ближи јесен и зима све је мање доступна природна испаша и брст, шта тада?

,,Треба истаћи и да у време засушења, који се дешава у зимском делу године, хранидба коза се заснива првенствено на квалитетном сену и легуминозама и то 2,5-3 кг/дан и концентрату до 300 г/дан, те евентуално сенаже до 4 кг/дан уз смањење количине сена. Одмах по јарењу, како је у нашем народу уврежено, козама се даје топли напој од мекиња, што је свакако изузетно добро због лаксативног ефекта, али не сме се заборавити како од тог тренутка имамо животињу која ће ускоро ући у пуну лактацију и има потребе и за опоравком организма од гравидитета и порођаја. Зато је потребно кози саставити квалитетан оброк, који ће се састојати од волуминозне односно сено и сенаже и концентроване компоненте од кукуруза, јечма, зоби и мекиња. За правилан раст и производњу потребни су им и витамини попут витамина.  Ако на вашој локацији нема довољно природне хране за козе, можете хранити своје козе са 15% зрнасто формулисаном храном .Тако су рецимо раж, овас, кукуруз, јечам житарице веома обогаћене угљеником и енергијом, док су сојина сачма, рибље брашно и неки други протеински суплементи погодан извор протеина за козе“закључује наш саговорник.

Козе су преживари, који једу готово све врсте хране које нађу пред собом, мада то некада није ни добро јер су  рецимо лист шљиве и брескве веома штетни по здравље ових племенитих животиња. Захваљујући овим животињама можете искористити остатке своје баште и кухиње јер ће козе радо појести све те отпатке, попут коре јабуке, парадајза и другог поврцћа и воћа. Ипак поводите рачуна да не дођу у контакт са картоном, или најлонима који могу направити велике проблем на вашој фарми.

Соња Цветковић