Да је у једном обичном српском сеоском домаћинству, због бољих цена производа и веће тражње за њима, исплативије посветити се козарству него говедарству, показује пример породице Томашевић из Пауна код Ваљева, уједно и пример женског предузетништва.Томашевићи су се, наиме, годинама бавили млечним говедарством. На фарми су имали десет музних карава, али када су видели да је та производња све неисплативија, говеда су распродали и на њихово место довели – алпске козе. Стадо алпских коза сада има 51 уматичено грло, од чега су 42 одрасле козе које су на мужи.
- Почели смо са три козе, па смо повећали број на седам, син је пошао на Музичку академију па је онда требало и више новца, број грла је нарастао на 14, затим на 22 и тада сам напустила фирму у којој сам радила и потпуно се посветила овом послу. Сир сам најпре правила само за нас. Касније сам имала и више него што је нама потребно, па се појавило пар муштерија и временом смо стицали нове купце – прича Снежана Томашевић, којој у овом послу помажу отац и син Немања.
Тренутна дневна производња козјег млека је 120 литара. Око 60 литара свакога дана Снежана прерад у сир, а остатак предају центру за лиофилизацију у Ваљеву. Литар млека је тренуно 90 динара, килограм младог козјег сира 500 а тврдог 600 динара, док је литар сурутке, која је у последњих година један од најтраженијих производа, 70 динара. Сав асортиман, како каже Снежана, скупљи и исплативији од крављег млека и сира.
- Садашња цена сира поклапа трошкове и има зараде. Ово је тренутно најисплативија производња. Потражња за сиром је велика и пошто један део млека предајемо, купци на сир чекају и по месец дана, а има их не само из нашег краја, него и Београда. Урадили смо нову млекару и просторије за прераду – објашњава она.
Томашевићи су задовољни квалитетом млека јер су козе током целог дана на испаши, а поред тога у оброку имају сено и концетровану храну. У просеку козе дају по три литра млека, а за пласман нема бојазни јер за козјим производима влада много већа потражња од тренутне производње.
Оволика потражња говори о самом квалитету производа али и да људи све више желе здраво да се хране. Ко год је пробао он и даље узима и тако се шири круг купаца. За ових 20 година нисмо изгубили ни једну муштерију. Две године сам сир продавала и на пијаци али сам имала проблем јер многи нису веровали да је у питању козји сир. Питали су како не мирише? Да би тако било све мора да буде чисто од посуђа до грудњача које се редовно откувавају. У овој производи на првом месту је хигијена – наглашава Снежана.
Рачуницу су, за разлику од других врста живе стоке, нашли и у продаји јаради. Наиме, ове сезоне јарад старости од 15 дана Томашевићи су продавали по цени од 10 евра килограм и то је, како кажу, најисплативије.
Извор: https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/snezana-je-dala-otkaz-i-kupila-koze-u-biznis-je-usla-stidljivo-a-sada-tvrdi-ovo-je/sc904zg