Добили смо резултате анализе козијег млека од различитих раса, ево каква је разлика

Аутор: Gdjakovic
515 посета

Било да неко тражи бољи сир, кремастије млеко, велику количину производа или процењује неки други нутритивни фактор, сигурно ц́е постојати млечна раса коза која може да задовољи све ваше преференције и потребе.

Вецина људи аутоматски помисли на млечне производе од крављег млека, сок од бадема или можда сојино млеко. Међутим, пошто сви сисари производе млеко, овце, водени биволи, јакови чак, камиле и коњи такође су током историје давали млеко у различитим културама. Кравље млеко је заправо мање популарно ако гледамо вец́и део људске историје. Чак и данас, козје млеко храни око 65% светске популације.

Зашто су козе популарне?
Постоји много разлога за популарност коза. Козе су одличне у преношењу грубе хране у месо и млеко, а козје млеко је прилично јефтин извор протеина у многим деловима света. Исхрана од козјег млека је описана као довољно потпуна, тако да се козје млеко заправо може користити као додатак оброку. Козје млеко је здравије, лакше се вари од крављег млека, а за козје млеко је предложена чак и медицинска употреба. То укључује користи посебно за оне који пате од чира.

Упркос томе, козје млеко је једна од најмање купованих врста млека – или замена за млечне производе, далеко на дну листи преференција након крављег млека и вец́ине замена за млеко. Можда због овог недостатка свести, мало људи – чак и у млечној индустрији – проучава разлике у исхрани између козјег млека различитих раса. Може се пронац́и безброј радова о разликама између козјег и крављег млека или чак између козјег млека и љуског, мајчиног млека, али студије поређења код раса коза теже је лоцирати.

Које све расе коза постоје?

Постоји око 500 раса коза широм света, и док се расе коза које се држе за производњу млека разликују широм света, осам се генерално сматра најбољим произвођачима млека. Међу њима су Саанен, Алпине, Нубиан, Сабле, Тоггенбург, Ла Манцха, Оберхасли и понегде и нигеријски патуљак. Нигеријски патуљак је занимљив додатак јер је ниво његове производње пренизак да би се чак сматрао млечном козом у вец́ини земаља. Међутим, његов висок садржај масноц́е и погодна величина чине га популарним избором за мале фарме.

Док су неке или све горе наведене расе биле укључене у све испитиване студије, нека истраживања су такође упоређивала мужјаке са домац́им расама или расправљала о расама двоструке намене. Истраживачи су приметили да су на њихове студије утицала исхрана коза, фаза лактације и окружење у коме су одгајане, што је резултирало варијацијама између студија.

Алпине и Саанен су врхунац производње млека код коза, и обе у просеку имају око 2.700 фунти млека годишње. Чак и овде постоје разлике у поређењу. Многи сматрају да је Саанен супериорна коза јер је њена производња млека с временом све конзистентнија у количини. Алпска производња се често цени због вец́ег садржаја калцијума и, према неким студијама, вишег нивоа протеина (друге студије су откриле да су та два еквивалентна). Међутим, производња млека у Алпима може да расте и опада, у зависности од циклуса лактације.

Домаћи свеж козји сир
Оберхасли и Нубиан у просеку коштају око 2.000 фунти – дајте или узмите – при чему је Оберхасли у просеку најбољи произвођач ове две расе. ЛаМанцха и Тоггенбург падају у средини са око 1000 кг, а Сабле нешто испод 1200 кг. Нигеријски патуљак знатно заостаје за остатком чопора са просечном производњом млека испод 360 кг годишње.

Међутим, количина није једини фактор при одлучивању о раси млечних коза. Најпопуларнији производ од козјег млека и није млеко; то је сир. Због тога, чак и са мањом производњом, нигеријске патуљасте козе остају популарне. Њихов просечан садржај масти од 6,2% чини их највреднијом козом за производњу сира. Сааненс може бити далеко продуктивнији у количини млека, али њихов просечни садржај масти од 3,3% бледи у поређењу. Такође, за оне који су боље упознати са пуномасним или сировим крављим млеком, осец́ај у устима млека нигеријских патуљака може бити пријатнији. Количина млечне масти облаже уста на начин на који немасно козје млеко не. Алпско млеко, на пример, више личи на обрано или немасно кравље млеко.

Нигеријске патуљасте козе, као и многе козе двоструке намене, не само да имају вец́и садржај масти, вец́ и вец́и садржај протеина. Нигеријски патуљак се може похвалити у просеку са 4,4% протеина, док расе вец́е производње – Алпине, Оберхасли, Саанен, Сабле и Тоггенбург – све у просеку имају 2,9 до 3%. Само се Нубијац приближава импресивној стопи Нигеријца и још увек му недостаје 3,8% протеина.

Неке студије сугеришу да млеко раса коза које нису специјално узгајане за производњу млека садржи вец́е нивое масти и протеина. Ове студије показују да аутохтоне расе двоструке намене далеко надмашују традиционалне млечне расе у обе области. На пример, коза Јамнапари, раса двоструке намене из Индије, надмашила је алпску, сананску и тогенбуршку у студијама. Занимљиво је да су аутохтоне расе такође имале тенденцију ка вишим нивоима лактозе него специјализоване млечне расе у једној студији – важан детаљ за оне који су осетљиви на лактозу.

Санска коза је данас најпопуларнија пасмина млечних коза на свету, а гаје се чак у 81 држави. Санска раса је светски рекордер по количини млека. Рекордна млечност расе износи преко 2.500 литара млека.

Витамини такође играју улогу у исхрани млека. Међутим, између раса, на минерални састав коза значајно утичу исхрана, животна средина и здравље животиња. Док се све краве могу хранити сличном исхраном, козе обично пасу. Ово може довести до тога да појединачне животиње гравитирају према својој омиљеној вегетацији, што резултира различитим уносима чак и унутар истог стада – много мање између раса у различитим стадима. Стога, док једна студија може препоручити Нубијце због нивоа калцијума, калијума и магнезијума, друга студија може указивати на Алпине. У многим студијама, ови минерали у траговима уопште нису анализирани. У свим случајевима, истраживачи су препоручили опрез у погледу улоге спољних фактора у нутритивном саставу козјег млека.

Недостатак информација о одређеним популарним расама такође отежава поређење. Упркос томе што су козе Тоггенбург, ЛаМанцха и Оберхасли популарне расе, постоји врло мало информација о њиховој нутритивној структури осим способности производње и садржаја масти. Пошто су друге расе о којима се говори су или добри произвођачи или имају тенденцију да имају вец́и садржај масти, овај превид може бити последица склоности да се пажљивије проучавају изузетне расе од оних које су више „средине у чопору“.

Са око 500 раса коза, свакако има и даље пуно простора за истраживање по овом питању. Било да неко тражи бољи сир, кремастије млеко, велику количину или неки други нутритивни фактор, сигурно ц́е постојати млечна раса коза која може да задовољи потребе.

Извор:

https://www.agromedia.rs/agro-teme/stocarstvo/500-vrsta-koza-poredenje-mleka-razlicitih-rasa-mlecnih-koza/

Srodni tekstovi

Оставите коментар