Војводина је регија позната по својој мултикултуралности што и не чуди узевши у обзир да на северу живи 26 нација.Захваљујући томе позната је по својој богатој гастрономској понуди.Један од најбољих произвођача кулена Карол Хорват, из Бачког Петровца, власник Пољопривредног газдинства за производњу и прераду Петровачке кобасице, један је од ретких који се не плаши да ода тајни рецепт овог бренда, по коме је Бачки Петровац познат у целом свету.
– Радио сам раније код нас, у „Кооперативи“, највећој фабрици метли на Балкану, али, кад се та производња, пре петнаестак година угасила, радио сам много тога док се нисам нашао у овоме, јер је производња кулена већ вековима код нас у породици – прича нам Хорват.
Хорват каже да сви произвођачи петровачког кулена примењују исту рецептуру која се не мења вековима, али већина њих има неку своју малу тајну која утиче на одређене нијансе у укусу, степену љутине и слично. Квалитет и традиционални начин припреме се нипошто не доводе у питање, па се сваки кулен из Бачког Петровца сврстава у производ са истом ознаком географског порекла.
Илустрација: Карол Хорват из Бачког Петровца открио тајну сјајног кулена
Сви мајстори бирају најкваклитетније врсте меса и природне додатке, просто се такмиче чији ће кулен бити бољи.
– Увек смо правили кулен, али сам ја одлучио да проширим производњу, и сами гајимо товљенике од чијег меса али,тек када су старији од годину дана, и када им месо „сазри“,правимо наш производ. Битно је да масноћа буде од 10 до 15 одсто, а најважнија је исхрана товљеника и то јечмом, који се меса са кукурузом сојином сачмом и пшеницом.Кулен се прави искључиво од свињског меса и то од свиње чија најмања тежина је 180 килограма. Може бити и крмача,најважније је да месо буде зрело. За прављење кулена користе се сви делови свиње укључујући и леђну масноћу да не би био сув. Од зачина користим бели лук, ким, со, љуту и слатку
зачинску паприку. Због тога је пикантан и лепе црвене боје.Када говоримо о паприци ваља знати да није важно одакле је већ да се она добро очисти од петељки и још боље осуши.Не сме се сушти паприка која је буђава јер се онда и кулен поквари, објашњава Хорват и каже да се направљен кулен
један или два дана држи на хладном месту. Некада је посао одрађивао мраз, а сада то чине расхладне коморе. Након тога кулен иде у пушницу. Карол га дими само ноћу и уколико је хладно време ту и остаје, а ако то није случај, дању га опет ставља у расхладну комору. Од овог домаћина смо сазнали и да се кулен дими сваког другог дана и да је до финализације у просеку потребно, како то он каже, шест или седам димова. Суштина је да он добије лепу боју, односно да црево поцрвени.Наш саговорник посебно истиче помоћ породице – супруге Ане, а такође и ћерки Александре и Марине, које студирају у Словачкој, али сваки распуст проводе у Србији и помажу у породичном послу.
Илустрација: У кулен иде само најквалитетнија паприка
Домаћин мора да води рачуна да се кулен обавезно нађе на божићној и новогодишњој трпези. Код Словака је традиција да за Божић праве кромпир у тепсији тако што у сваки ћошак ставе мању главицу црног и белог лука, међу кромпир се удену свињска ребарца, а централно место припада дебелом кулену у природном цреву. Све заједно се испече и једе се уз компот од трешања или вишања, објашњава Карол и напомиње да уколико у кућу изненада дођу гости као мезе обавезно се насецкају кулен, печеница, суви врат и сир. Пре кулена је,како каже, најбоље пити домаћу ракију, а после кулена вино.
Словачки кулен или петровска клобаса, како носи ознаку географског порекла производа, специфичан је по много чему, а његова рецептура није никаква тајна, напротив производи га сваки произвођач у Бачком Петровцу.
Међу бројним специјалитетима традиционалне словачке кухиње Бачког Петровца, посебно место заузима зачињена петровачка кобасица клобаса. Увек се производи на исти начин, без икаквих адитива и конзерванса, само љута паприка и со. Петровска клобаса је потекла од наших предака, који су се средином 18. века доселили у Петровац. Поносни смо на наше претке јер су Петровац претворили у културни центар Словака у Војводини, коју карактеришу не само позориште,књижевност и изложбе, већ и драгуљ етногастрономске традиције Словака – Петровска клобаса, бунар познат широм света.
– Колико год да произведем није довољно. Сваке године производња се повећава, људи ме знају, идем на доста манифестација, редовно својим производима снабдевам клијентелу у Новом Саду и Београду, истиче за крај наш саговорник.
Извор: Агробизнис магазин
НАЈЗАНИМЉИВИЈЕ И ЕДУКАТИВНЕ ТЕКСТОВЕ ИЗ ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ МОЖЕТЕ ПРОЧИТАТИ У НОВОМ БРОЈУ АГРОБИЗНИС МАГАЗИНА
