Каква је судбина домаћег сточара?

Аутор: Gdjakovic
706 посета

Због прошлогодишње суше, нема довољно сточне хране, па није ни било времена за избирљивост, тако је афлатоксин са кукуруза доспео у млеко.

Суботица – Домаћи произвођачи млека нашли су се у тешкој ситуацији укљештени између климатских услова и државних мера. Због суше у прошлој години на стабљикама кукуруза развили су се микотоксини, гљивице међу којима и афлатоксин који представља опасност за здравље. С друге стране, држава је омогућила увоз млека којем на читавом европском тржишту пада цена. Тако је дошло до тога да је ратарска и сточарска производња све скупља, а да се њихови производи на тржишту продају све јефтиније.

„Пољопривредници су навикли да не рачунају исплативост по сезони, већ на период од неколико година. Међутим, садашња ситуација је веома тешка јер су потребна дугорочна улагања и дугорочне мере, а пољопривредници не могу толико да чекају”, каже за „Политику” Ержебет Бата, председница пољопривредника Кањиже удружених у „Газдакер” и потпредседница Аграрне уније Кањижа. Према њеним речима, није проблем само у присуству афлатоксина у храни за краве, већ и огромна количина млека због којих поједине млекаре отказују уговоре домаћим произвођачима.

„Поједина откупна места су затворена, велике фарме имају и велика дуговања, а овогодишњи род опет доноси неочекиване издатке, као што је борба против жуте рђе на пшеници. Пољопривредници више немају новца”, каже Ержебет Бата.

ТРАДИЦИОНАЛНА РЕЦЕПТУРА И НАЧИН ИЗРАДЕ НАЈЧУВЕНИЈЕГ СРПСКОГ СИРА

Појава афлатоксина и микотоксина зависи од временских услова, третмани за њих су скупи, а постоји и технички проблем уласка у њиву када израсте кукуруз”, објашњава Флоријан Фаркаш, аграрни саветник. Наредни корак где може нешто да се учини јесу силоси за складиштење где се убацују материје које уклањају гљивична обољења. Међутим, у ситуацији када због прошлогодишње суше нема довољно сточне хране, одгајивачи нису били претерано избирљиви у одабиру хране за стоку. Велика улагања у обезбеђивање добре силаже сада нису била могућа, а са друге стране, цена млека стално опада. „Постоји јасна економска неисплативост у производњи млека”, каже Фаркаш.

Према речима произвођача, у зависности од откупљивача млека, као и од самог квалитета предатог млека, исплаћује се између 48 до 60 динара по литри. Велики произвођачи млека не могу напречац да одустану од тог посла, не само због претходних великих улагања већ и зато што пољопривредна производња има своје циклусе који се морају пратити. „Требали смо да реагујемо на време”, каже Јосип Мачковић, један од великих произвођача млека у овом крају. Према његовим речима, коришћење фунгицида прошлог маја на засадима кукуруза коштало је између 12 и 13 хиљада динара по хектару, а потребна су три третмана. Уз слаб принос, то је било финансијски неиздрживо улагање. „Постоје и друге агротехничке мере попут скидања одређених делова стабљике или ранијег скидања зрна, када се прекине процес заражавања, али то нико није применио. Мада мислим да је прича о афлатоксину и маркетиншки добар потез, јер је оправдао увоз млека. Цена млека свугде пада у свету, пала је и цена житарица, само наши трошкови обраде земље непрекидно расту”, незадовољан је Јосип Мачковић.

Пољопривредници града Суботице прикључили су се захтевима пољопривредника из целе Србије, а први на њиховој листи захтева је минимална заштитна цена млека од 78 динара по литри плус ПДВ, што је, како наводе, тренутна цена коштања млека. Такође, траже и да премија за млеко буде минимално 20 динара по литру. Међу захтевима је и регулисање увоза млека и млечних производа у Србију. Пољопривредници одговор од владе очекују до 12. маја.

Извор:

https://www.politika.rs/scc/clanak/551549/Domace-mleko-zrtva-aflatoksina-i-uvoza)

Srodni tekstovi