Навикли смо да их виђамо у природи, а све их је више и у граду – на крововима солитера, у двориштима зграда, чак и на терасама. Пчеле су се поприлично одомаћиле у Београду, али се нису „погосподиле“. Напротив, кажу да су продуктивније у граду него у руралној средини.
„Прошле године смо изврцали 17 кила по кошници, међутим, то може да буде и много више“, истиче Давид Мардешић, урбани пчелар, показујући дорћолске пчеле које већ две године живе надомак круга двојке.
Светски дан пчела обележава се 20. маја, а у Београду се последњих пет година активно развија урбано пчеларство. Тако се и браћа Мардешић пола деценије баве овом професијом. Раније су њихове кошнице биле на селу, а онда су добиле свој урбани дом.
„Задовољнији смо са пчеларањем у граду, дефинитивно. били смо у Орашцу, тамо после багремове паше пчеле већ нису имале шта да једу, морали смо чешће да их прехрањујемо што им слаби имунитет, пчелице су лошије. У Београду константно нешто цвета од краја фебруара до краја октобра и то је једна велика предност града“.
Илустрација: Аерозагађења у градовима, веровали или не, не утиче на квалитет меда/ФОТО: Pixabay
Процене су да у Београду и приградским насељима има око 1.000 пчелара. Једна од предности урбаног пчеларства је што у граду нема пестицида као на селу, али са друге стране због запрашивања комараца и великог загађења ваздуха пчеле овде живе 5 – 6 дана краће.
Да ли је „градски мед“ другачији?
Аерозагађење у граду, међутим не утиче на квалитет меда.
„То нема никаквог утицаја на мед, зато што пчеле пречишћавају тај нектар. Ми смо истраживали нектар буде са резидуама, а кад га пчеле прераде он буде интактан, чист, без ичега. Једна заиста симпатична арома и укус, јер доминира липа а није чиста липа и багрем него има још и пуно маслачка и разноразног другог ефемерног биља тако да је то врло интересантан и врло квалитетан мед“, истиче за Еуронењс Србија проф. др Зоран Станимировић, са Ветеринарског факултета.
Пчеле су индикатори чисте животне средине. По узору на светске метрополе, компаније којима је стало до екологије кошнице постављају на крововима својих зграда. Ове пчеле, на пример, одмарају на крову хотела са 5 звездица, а служе их пчелари из Удружења пчелара Београда.
Тренутно се налазимо на крову Хајат резиденције, имамо на згради француске амбасаде на зградама Ерсте групе, на Дорћолу, у Кошутњаку, то је оно што ми контролишемо односно надгледамо. У случају да компаније купе односно инвестирају у кошнице и опрему, комплетна количина меда је њихова. Ако рентирају онда са пчеларом који сервисира деле по пола“, објашњава Станко Рајић из Београдског удружења пчелара.
Илустрација: Пчеле и у граду пронађу цвеће и нектар/ ФОТО: Pixabay
Бавити се пчелама уопште није лако, и мада не траже хотелски смештај, захтевају доста пажње, знања и љубави.
Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/48978/kakav-med-daju-pcele-sa-krovova-solitera-i-hotela-urbano-pcelarstvo-u-beogradu-od-dorcolskih-pcela-17-kg-po-kosnici/vest
ФОТО: Pixabay
