Италијанска јаребичаста кокош у ТОП 5 најбољих за узгој у дворишту

Аутор: draganadpetrovic
2,1K посета

Кокошке се данас углавном гаје због производње јаја, па не чуди што су стручњаци за живину упоређивали величину јаја и њихов квалитет код различитих раса. Најкрупнија јаја тешка између 60 и 65 грама носи италијанска јаребичаста кокош која спада у најстарије расе на свету. Она је послужила као основ иза стварање расе легхорн који носи генетику својих италијанских предака. Ова раса живине спада и у топ пет најбољих раса за узгој у сеоским домаћинствима, храни травом и семенкама у дворишту и окућници.

Порекло и карактеристике
Као што јој само име каже ова раса кокошака пореклом је из Италије где се узгаја већ 2.000 година. Популарност је стекла крајем 19. и почетком 20. века када се установило да добро подноси укрштање. Највише је укрштана са енглеским борцима Минорк и Феникс, док је у Америци послужила за стварање данас популарне расе легхорн. Међу носиљама спада у топ три најбоље расе кокошака. Једна кокошка у просеку годишње снесе између 160 и 200 комада јаја, а уколико је на топлом и сувом јаја носи и током зиме.
У питању је елегантна кокош сиве или сиво-смеђе боје, иако постоји 19 признатих боја ове расе живине. Глава, леђа и груди код петла су најчешће бело-сиве боје док је труп, крила и реп од црног перја изузетног сјаја. Кокице имају сиво- бело перје до груди, леђа и бокови су тамно сиви, груди и стомак обрастао светло смеђим перјем. Постоје и примерци с плавичастим нијансама, сребрна и ретка кокош са бисерним одсјајем перја.

Илустрација: Кокошке су одличне носиље квалитетних јаја али не воле хладноћу
Петлови имају елегантно тело са дугим водоравним трупом, широким раменима, грудни кош је пун и испупчен. Леђна линија иде водоравно до седла и уздиже се према богатом репу са дугим главним и споредним српастим перима која су савитљива. Петлова креста је у облику бубрега са четири или пет зубаца, а предња линија кресте треба да иде преко очију. Ушне минђуше су бадемастог облика, беле боје и фине структуре. Боја очију је најчешће наранџасто – црвена, ноге жута, батаци мало видљиви и меснати, добро оперјан врат и чврсто затворена крила. Тежина петла је између 2,3 и 3 килограма.
Кокошка су нешто ситније и најчешће достижу тежину између 1,7 и 2,5 килограма. Имају пун труп са добро развијеним стомаком и широким мало уздигнутим репом. Кокошкина креста по мустри одговара петловој али је мања и предња страна пада у страну. Перје код кокошака је широко и округласто са одговарајућим врстама боја. Кокошке ове расе су изузетне носиље и пронесу већ са пет месеци. Носе крупна, квалитетна јаја беле боје. Жуманце је изразито тамно жуте боје, а истраживања су показала да су изузетно богата бетакаротеном имају чак 56, 7 милиграма овог пигмета што је за чак 20 посто више у односу на рецимо јаје легхорна. Тврда љуска омогућава лакши и безбеднији транспорт без оштећења јаја. Месо ове расе живине није посебног квалитета па се углавном и гаје због јаја. Међутим, већ после две године носивост код кокошака ове расе опада, па их је потребно заменити младим кокицама

Илустрација: Има мирну и послушну нарав, петлови нису склони конфликтима
Узгој и болести
Италијанска јаребичаста кокошка има мирну и послушну природу. На основу њиховог темперамента препоручује се да се држе на отвореном простору јер једу пуно траве. Нису избирљиве кад је храна у питању и лако се прилагођавају свакој врсти исхране. Стручњаци препоручују комбиновање суве хране са влажном кашом како би кокошке постигле максималну продуктивност када је у питању производња јаја. Искусни живинари саветују да им се редовно даје коштано брашно и витамински додаци.
Мана им је што су осетљиве на хладноћу па током хладних, зимских дана најбоље је држати их на топлом и сувом. Врло су чисте птице па кокошињац мора редовно да се очисти како их не би нападали паразити. Осим тога, кокошке немају разбијен мајчински инстинкт па се пилићи добијају уз употребу инкубатора. Међутим, пилићи су прилично издржљиви брзо расту и напредују па већ после три недеље могу да једу исту храну као и одрасле јединке. Ова раса спада у кокоши одличног здравља које се, уколико се правилно негују, уопште се не разболевају.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар