Срђан Јовић из Врања пчеларством се бави више од 20 година. Како каже, у питању је велика љубав према пчелама коју не уме да објасни, а и одлазак на село, у природу, смирује га. Ради сам, а додаје да од пчеларства може и те како лепо да се живи, али мора у процес производње да буде укључена цела породица.Пчелари, како Јовић истиче за Данас, посла имају током целе календарске године.
„Сезона почиње јанура и завршава се децембра. Мислим да сам једне године имао обавезе у селу и на Бадње вече. Није баш целе године, али скоро сваког дана. Мора да се обиђе пчелињак, погледа да ли је све у реду“, прича наш саговорник.
Он се овим послом бави сам – „све сам ради“.
„Тренутно у газдинству имам више од 60 кошница, а почео сам са три. Кошнице, рамове и све од опреме купујем, јер немам машине да сам то правим. Кошнице можете заштитити једино од дивље животиње, од човека, кажу, не можете ништа да сачувате“, прича Јовић.
О количини меда коју произведе на годишњем нивоу, према његовим речима, „незахвално је говорити“, али је, у просечној години, „принос 20 до 25 килограма по кошници, по једном здравом и добром друштву“.
Илустрација: Просечан принос меда је од 20 до 25 килограма по кошници
„То не можемо прецизно да кажемо, зависи од сезоне, нема правила. Некада буде 10 до 15 килограма по кошници, а памтим и 2011. годину када је било и више од 60 килограма по кошници, укупно, и ливадског и багремовог. Прошла година је била нешто изнад просека, са око 30 килограма по кошници багремовог меда. Што се ливадског тиче, није било уопште. Много фактора треба да се поклопи да би година била баш успешна, од самог почетка цветања. Најбитније је зимовање пчеле, а ако и пролеће иде на руку пчела и пчелара, биће добра година“, каже он.
О бенефитима коришћења меда у исхрани по здравље људи, наглашава Јовић, не може да говори „јер није лекар“.
„Мед је, свакако, здрав, није штетан. Али прецизнији одговор не могу дати. Препоруке су да се у исхрани што више користи мед, небитно је да ли багремов или ливадски. Нема иста својства ако га сипате у чај, рецимо, и ако га конзумирате директно из тегле. Ако га и додате у чај, водите рачуна да није врео, да није температура већа од 40 степени“, објашњава саговорник Данаса.
Како он додаје, квалитетан мед мора да буде природан.
„То је чист мед, из девичанског саћа. Не би смело да буде пестицида, нити друге хемије која се користи због болести код пчела, као што је третирање против варое и других болести. Све мора да буде природно“, истиче Јовић.
Промена климе, како он истиче, може да утиче на принос, али „то не зависи само од климе, већ и других фактора“.
„Зависи од свега. Што је јача и дужа зима, то је боље. Не ваља када, рецимо, јануар и фебруар буду топли месеци, а април и март хладни, тада се дешавају губици и онда је лош принос“, истиче Јовић.
Како објашњава, багремов мед је јединствен.
„У питању је нектар који се сакупља искључиво са багремовог цвета. На ливади имате више врста биљака. Али чак ни багремов мед не може бити сто одсто од ове биљке. Најчистији багремов мед, икада направљен, има 98 одсто багрема“, објашњава пчелар из Врања.
Илустрација: Чист и квалитетан мед не сме да садржи трагове било каквих хемикалија
Каже да мед производи углавном за своје потребе, а да мању количину прода.
„Што се тиче продаје на велико, није то толико велика количина, можда 300 до 400 килограма, колико могу да произведем и пласирам. Иначе, мед продајем на мало, по теглу, две или пет. Што се цене по килограму тиче, она варира, час је већа, час мања“, објашњава он.
Извор: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sezona-traje-od-januara-do-decembra-srdjan-jovic-iz-vranja-otkriva-pod-kojim-uslovom-moze-lepo-da-se-zivi-od-pcelarstva/
1 коментар
Aj bre ne lazete ljude od pcelarstva moze lepo da se zivi kako da ne ako lep zivot podrazumeva prezivljavanje presipanje iz supljeg u prazno onda ok to je pcelarenje vidim svi pcelari voze ferari i letuju na maldivi