Узгајивачи кокошака често се срећу са бројним болестима које утичу на њихову продуктивност и животни век, па су самим тим и узрочници великих економских губитака. Једна од најчешћи болести која погађа кокошке, али и осталу живину је инфективни бронхитис који је распрострањен у целом свету. Инфективни бронхитис је акутна и веома заразна вирусна болест коју изазивају вируси из фамилије корона вируса. Директно утиче на респираторне органе оболеле јединке. Болест се најчешће преноси преко директног контакта са зараженим птицама, али и индиректним путем преко контаминиране опреме, хране, воде… Болест је први пут идентификована код младих пилића 1931. у САД а 10 година касније направљена је и вакцина.
Илустрација: Инфективни бронхитис је једна од најчешћи болести која погађа кокошке, али и осталу живину
Симптоми и начини преношења
Инфективни бронхитис код кокошака је озбиљна болест која може довести до компликација посебно кад се држи у неадекватним условима и имају лошу исхрану. Добра вест је да болест није опасна за људе и не представља ризик по здравље човека.
Током прва три дана након инфекције кокошка најчешће неће имати никакве симптоме иако се вирус већ настанио и активно се размножава у њеним респираторним органима. То је и период кад је јединка изузетно заразна па може инфекцију да преноси и на друге кокошке. Симптоми ове болести најчешће се јављају два до пет дана након заражавања и тада животиња кашље, кија, има отежано дисање и инфекције очију. У овом периоду уочљиво је смањење апетита, губитак тежине и мања производња јаја, а сама животиња је узнемирена. Период инкубације може да варира и зависи од соја вируса ли и здравственог стања саме кокошке. Како упозоравају стручњаци изузетно је важно на време дијагностиковати болест и започети лечење како би се спречило ширење вируса на остале кокошке. Ово је посебно битно уколико је у питању затворени начин узгоја у кавезима где се вирус брже и лакше шири на фарми.
Осим преко директног контакта са зараженом јединком вирус се може пренети путем ваздуха јер заражене кокошке испуштају вирус кроз кашаљ, кијање и дисање. Један од начина заразе је фекално – оралним путем, односно кад кокошке кљуцају измет заражене птице, преко контаминираних
предмета, као што су посуде за храну и воду, гајбе за транспорт или други прибор који се користи у узгоју кокошака. Зараза се може пренети и путем инфициране хране и воде. Важно је напоменути да је инфективни бронхитис изузетно заразан и да се брзо шири због чега је неопходно примењивати
ригорозне мере посебно хигијене како би се спречило ширење не само овог вируса већ и других заразних болести код живине.
Илустрација: Симптоми ове болести најчешће се јављају два до пет дана након заражавања
Лечење и превентива
Током болести долази до опадања носивости код кокошака, али и промена у изгледу јаја. Љуска је најчешће врло танка, храпава и безбојна или је нема, беланце је водњикаво и зрнасте структуре и нема јасне границе између жуманца, које је изразито светло, и беланца.
Лечење инфективног бронхитиса код кокошака није увек ефикасно, јер не постоји ни један специфичан лек за ову болест. Међутим, постоје мере које се могу применити како би се помогло кокошкама да преброде инфекцију и како би се смањила смртност. Пре свега заражене јединке треба издвојити од осталих кокошка, обезбедити им довољно хране и воде, топао и сув простор, избегавати транспорт и промену у исхрани јер то може да доведе до погоршања стања.
Ветеринар може да препише антибиотик који не делује директно на вирус али спречава секундарне бактеријске инфекције које најчешће прате ову болест.
Како би се спречила појава ове болести кључну улогу игра превентива која подразумева редовно чишћење и дезинфекцију простора у коме борави живина, али и вакцинација. У Србији је вакцинација кокошака против инфективног бронхитиса обавезна у свим регистрованим фармама за узгој живине и спроводи се најмање једном годишње. Избор вакцине и начин примене зависи од врсте и старости живине, као и од услова у којима се кокошке држе. У неким случајевима, ветеринар може препоручити вишеструке вакцинације током године како би се осигурала што већа заштита кокошака.
Извор: Агробизнис магазин
