Зашто је важно јести ћуреће месо?

Аутор: draganadpetrovic
441 посета

Почетком 20. века цена ћурећег меса из Јагодине одређивала је цену ћуретине на Лондонској берзи. Јагодина је некада била центар производње ове живине са чувеном расом јагодинска ћурка. Годишња производња и тов достизао је 700.000 комада најквалитетнијих ћурака. Због тога је ћуран постао симбол града и заслужно добио место на грбу Јагодине. Данас, од ћурака у овом граду није остало ни трага, а карактеристично ћурликање ових птица све мање се чује у сеоским домаћинствима.

Ко је протерао ћурке?
Ћурка (лат. Meleagris) је најкрупнија живина из рода кока, препознатљива по кожним израслинама које висе преко кљуна. Женка је мања од мужјака и има мање раскошне боје. Домаћа ћурка је нелетачица са распоном крила од 1,5 до 1,8 метара. Индијанци у Америци припитомили су дивљу ћурку и гајили је вековима пре доласка Европљана. Прво јато домаћих ћурака у Европу су донели Шпанци, а 1880. неколико матичних јата насељено у просторе шумске управе Графенег у Аустрији. Касније је то исто урађено у Мађарској одакле су ћурке стигле и у Србији.
Узгој ове најкрупније живине је прилично лак и једноставан, а месо изузетно здраво што је био разлог због чега су се ове домаће животиње врло брзо одомаћиле најпре у Војводини, а касније и у другим деловима Србије. Ћурке у исхрани захтевају “оброке” са нешто већим процентом протеина, али за разлику од кокошака могу да користе и храну са нешто већим садржајем целулозе што омогућава да се лакше прилагођавају “на паши”, а све то доприноси да исхрана ћурака може бити јефтинија у односу на исхрану кокошака.

Илустрација: Ћуретина, посебно бело месо, има низак садржај масти а изузетно је богато протеинима/ФОТО: Pixabay

Шта каже нутрициониста?
Како за Агробизнис магазин објашњава нутрициониста и дијететичар Ката Тодоровић ћуреће месо је много је здравије у исхрани људи односу на све остале врсте меса, па и пилетину.
– Ћуретина, посебно бело месо, има низак садржај масти а изузетно је богато протеинима које име више од пилетине. Ово месо је богато полинезасићених масним киселина, па се конзумирањем ћуретине не повећава холестерол код људи, за разлику од осталих врста меса. Ћуретина се лако вари јер су мишићна влакна краћа, финија и тања, што значи да се брже и лакше термички обрађује и припрема уз задржавање нутријената у храни– рекла је Ката.
Ћуреће месо је, кажу стручњаци, богато гвожђем, цинком, витаминима Б комплекса, а посебно селеном који је заједно са Б 3 и Б 6 витаминима неопходан за нормално одвијање енергетског метаболизма сваке ћелије у људском организму.
– Однос белог и црвеног, односно тамнијег меса, код ћурке је несразмерно већи него код пилетине, јер ћурке имају велики грудни део, а мање батаке у односу на остатак тела. Добра страна ћуретине је што, за разлику од осталих врста меса, нема специфичан мирис, па се уз зачине лакше дијететски припрема – додаје наша саговорница.
Просечна хранљива (енергетска) вредност ћурећег меса у 100 грама је око 160 калорија, садржи око 25 грама протеина и 3 грама масти (од тога 1 г отпада на засићене масти). Зато се препоручује у дијеталној исхрани, а осим класичне припреме меса ћуретина је погодно и за сушење.
Трговци кажу да се ћуреће месо слабије продаје у супермаркетима, што због цене, што због чињенице да смо изгубили навику да једемо ћуретину која је некада редовно била заступљена на српској трпези. Слаба потражња довела је и до све мањег узгоја ове живине у Србији која се данас углавном гаји спорадично и за сопствене потребе.

Илустрација: Србија је некад била позната по производњи ћурећег меса

Американци поједу навише ћурака
За разлику од Србије где се ћуретина све мање користи, ово месо је постало специјалитет на трпезама широм Европе и света. У Хрватској је то печена ћуретина с млинцима, у Мађарској се припрема у пикантном умаку од павлаке, на Блиском истоку ћурка се пуни кус-кусом, сувим грожђем и пињолима. Млевену ћуретину Италијани све чешће употребљавају у лазањама, док се у Мексику служи као надев у буритосима.
Ипак, највише ћурећег меса се поједе у Америци и то за Божић и Дан захвалности када је печена ћурка обавезна на трпезама Американца. Остало је уписано у историји да је први оброк за прославу Дана захвалности у САД био припремљен 1621. године када су се досељеници из Европе састали са Индијанцима да би им захвалили на успешној јесењој жетви. Прослава Дана захвалности званично је уведена 1789. године на препоруку председника Џорџа Вашингтона, док је 1941. године председник Рузвелт потписао закон којим се и званично успоставља Дан захвалности као празник, а обележава се последњег четвртак у новембру.
Ћурке су, веровали или не некада биле изузетно цењене у Србији, а често им је приписивано и магијско дејство. Срби у Војводини су главу ћурке или гуске остављали заједно са кљуном као „чуваркућу”, у Сурдуку су је стављали под праг да би било напретка у кући, а ћуран је најчешће приношен као жртва на темељу нове грађевине. Било како било, једно је сигурно ћуреће месо је једно од најздравијих и требало би га јести што чешће због свих бенефита по здравље човека.

Извор: Агробизнис магазин

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар