Како је објаснио, потрошачке навике су се мењале из године у годину, старије домаћице радије су се опредељивале за јаја традиционалне боје љуске „правог” укуса док су им с почетка бела изгледала „вештачки”. То је, каже Шонецке, потпуна предрасуда јер чак ни највећи стручњак не би био у стању да разликује укус кокошијих јаја „била она велика, била мала, бела или смеђа”. Једна од највећих разлика јесте то што су она уобичајене боје имала чвршћу љуску, али ни то више није случај због све интензивније производње.
Више нису популарна, а да ли су исте хранљиве вредности? У Африци и на Гази вероватно имају случан избор?
Купцима се чини да су чистија и стерилнија, а то одговара и произвођачима јер су кокошке које их носе продуктивније
Представник трговинског ланца „Реве” изјавио је како је већини купаца углавном свеједно која је боја љуске, осим уочи Ускрса, када се боје јаја и тада се продају готово искључиво бела. Како се наводи, ипак постоји тренд да немачки потрошачи посежу за белим јајима јер им се чини да су она чистија и стерилнија.
– Произвођачима то потпуно одговара јер су кокошке које носе бела јаја подесније за оптимизацију производње. Имају већи генетски потенцијал од оних које снесу смеђа јаја. Живе дуже, брже нађу храну и воду, а по правилу су и лакше и мање – као и њихова јаја. То значи и да им је лакше да снесу јаје – објаснио је Шонецке, који истиче како кокошке које носе браон јаја још држи само неколико регионалних произвођача.
Такође, и све више породичних газдинстава на својим фармама има само беле кокошке јер су оне продуктивније.
Као у свим другим секторима прехрамбене индустрије тако се произвођачи и у живинарству прилагођавају захтевима потрошача. У Србији је, рецимо, уврежено мишљене да што је жуманце жуће то је јаје квалитетније и то асоцира на домаћу производњу. А да ли се о квалитету може судити по боји јајета раније су стручњаци објаснили за наш лист. Наиме, природна боја жуманцета је светложута, а не јарконаранџаста, у шта верује већина купаца.
Како су тада објаснили стручњаци Института за сточарство, боја жуманца везује се за систем производње. Сматра се да на боју жуманаца позитивно утиче исхрана кокошака на пашњаку. У периодима када нема траве и детелине то се не дешава и боја остаје бледожута. Интензитет обојености у вези је са системом исхране кока носиља. У конвенционалном систему, боја жуманца се добија из пигмента ксантофила из кукуруза и луцерке, што представља природан начин бојења или додавањем вештачких пигмената који представљају козметику.
Потрошачи у различитим земљама по боји жуманца разликују јаја, али наука каже да боја жуманца нема утицаја на хранљиву вредност јаја
Такође су потврдили да боја љуске искључиво зависи од генетских фактора. У неким европским земљама, па и код нас, распрострањено је мишљење да су јаја којима је љуска браон боје бољег квалитета него бела, те је тренд производња јаја са браон љуском. У неким од европских земљама још пре деценије (на пример Шпанији и САД) јаја којима је љуска бела више су била присутна на тржишту. Како би изашли у сусрет захтевима потрошача за јајима којима је љуска браон боје, одгајивачи кокошака носиља уложили су велике напоре да створе „браон” хибриде на бази расе родајленд, која носи исти број јаја као и плодне „беле” носиље.
Да су мишљења и навике различите потврђује и прича са нашох пијаца да се траже највише зелена јаја јер су чули да та јаја имају више доброг него лошег холестерола. Ко ће народу угодити? Да ли је баш увек укпац у праву?
Извор: Политика
Аутор: Ивана Алибуновић
