Како је Јагодина остала без ћурака и ћурана

Аутор: draganadpetrovic
31 посета

Ћуретина је, са малим уделом масноћа и великим процентом протеина и минерала, једно од здравијих и квалитетнијих врста меса. Међутим, проблема у производњи је све више, од услова на тржишту, до непостојања кланица и све мањег броја великих фармера. Из Јагодине се у бившој Југославији извозило 700.000 ћурака. Велике фарме су угашене и у Поморавском округу, сада само један фармер гаји ћурке и планира у будућности да развије продају преко малопродаје. До тада ће Јагодинци ћурку углавном виђати једном годишње, када се на „Данима комедије“ додељује статуета ћурана.
На фарми у Багрдану код Јагодине ове године је у тову било 2.000 ћурака. Њихов број се из године у годину смањује, а проблема у производњи је све више, каже власник фарме који је у том послу 33 године.
„Општи проблем је што не постоји кланица за клање ћурака у Србији, не постоји континуирана производња која би то могла да откупљује или да организује тов, све се своди на личну могућност и на сопствене способности“, истиче Зоран Милојевић, власник фарме ћурака.

Једини власник фарме ћурака у Поморавском округу, у сезони продаје и ћуриће до четири недеље старости које купују мали произвођачи. Рад на фарми захтева велику организацију од набавке хране, преко узгоја до пласмана финалног производа. Посао је, каже, учио у великом систему.

Илустрација: Ћуреће месо спава међу здравије врсте меса/ Фото: Pixabay

„Јагодина је традиционално имала своју фарму, имала је родитељски репроцентар јединствен на Балкану, имала је кланицу са извозним бројем 001, касније ти објекти су распродати, изгубио се смисао производње ћурећег меса тако да у тим објектима већ 20 година нема производње ћурећег меса“, указује Милојевић.
Ћуретина на јеловнику Титовог кувара

Са фарме тадашњег Агроиндустријског комбината годишње се извозило 700.000 ћурака. Ћурећим месом снабдевали су се синдикати, дипломатска представништва у нашој земљи, али и ресторан СИВ-а где је Титов кувар имао јединствен јеловник од ћурећег белог меса.

Данас се домаће ћуреће месо продаје спорадично на пијацама и у трговинама. За велике трговинске ланце нема довољних количина па се ћуретина увози.“

Илустрација: Ћурке се све мање гаје у Србији/ Фото: Pixabay

„Ја се надам да ћу идуће године моћи да направим једну мању кланицу за сопствене потребе да се практично поспеши продаја преко малопродаје што је по мени једини начин јер више нема ко да купи целу ћурку, зато што систем живота је сасвим другачији, финални производ свима треба“, очекује Милојевић.

Килограм ћуретине је 450 динара па за целу ћурку треба издвојити више од 5.000 динара. Сопствену прераду и мања паковања овај фармер види као будућност своје производње. До тада ће Јагодинци ћурку углавном виђати једном годишње, када се на „Данима комедије“ додељује статуета ћурана.

Извор: https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/4595666/curke-jagodina-proizvodnja.html

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар