Некада су се кокошке првенствено гајиле због свежих јаја, а у лонцу за чорбу или јело завршавале су тек кад оматоре. А, онда је дошао узгој пилића на фармама првенствено због меса. Имају кратак живот и завршавају на тањиру после 42 дана! Према неким проценама, у САД се годишње конзумира чак 8 милијарди пилића – или, другим речима, просечан Американац поједе више од 45, 3кг пилетине сваке године. Бојлерски узгој пилића узгајаних искључиво због меса унео је револуцију и исхрани људи и омогућио масовну производњу живине искључиво због свежег меса, а не због јаја.
Према подацима Министарства пољопривреде САД , популарност пилећег меса почела је да расте 1940. да би на крају претекла говедину као омиљено месо у Америци 2010. године.
Али, док су ове иновације учиниле пилетину приступачнијом и доступнијом, брзи успон узгоја пилића утицао је на квалитет самог меса. Сигурно сте приметили на пилећем белом месу танке, беле пругице. Није то ништа опасно, али је заитригирало научнике да утврде о чему се ради.
Илустрација: Масован бојлерски узгој пилића ради меса довео је до пада квалитета тог истог меса
Како су током истраживања утврдили научници и стручњаци за храну са Универзитета у Болоњи хемијски састав белих пруга на пилећим прсима је јасан показатељ великог погоршања нутритивне вредности у пилећим прсима где су пруге биле присутне. Утврђено је да и умерени и тешки нивои сигнализирају већи садржај масти, нижи ниво протеина и већи садржај колагена, што указује на нижи квалитет протеина и самог меса.
Улазећи мало дубље у детаље, истраживачи су открили да пилећа прса без белих пруга имају приближно 0,78 процената масти, она са умереним и тешким нивоом белих пруга имала су 1,46 и 2,53 процента масти. Ови бројеви могу изгледати као релативно мали, али су еквивалентни повећању од 87 процената код умерених нивоа и повећању од 224 процента код тешких нивоа. Такође, дошло је до смањења нивоа протеина са 10 процената на 5 процената код пилећих прса са тешким и умереним белим пругама.
Истраживачи приписују повећање белих пруга широко распрострањеној употреби модерних хибридних кокошака, које су посебно одабране због своје брзе стопе раста и величине. Пре само 100 година пилићима је у просеку, било потребно 112 дана да достигну старост за клање, аданас је то само 42 дана! Истовремено, данашњи пилићи су двоструко већи у односу на пилиће исте расе пре само 70 година.
Илустрација: Пилићима дана треба двоструко мање времена да порасту, а дупло су већа него пилићи пре 100 година
Аутори студије наводе да хемијски састав бело пругастих филета може бити последица појаве процеса дегенерације мишићних влакана и кажу да је вероватно интензивна генетска селекција подстакла неке модификације у мишићној анатомији и метаболизму узгајаних пилића.
Бројлерско гајени пилићи јесу релативно нова појава, али историја узгоја пилића је много дужа. Данашње птице су потомци црвене дивље кокоши ( Gallus gallus ) која је насељавала југоисточну Азију пре око 10.000 година, а археолошки докази указују на то да су људи јели домаће пилиће још 1.650. године пре нове ере. Како ствари стоје можда ће у будућности, и то не тако далекој, пилеће месо заменити лабораторијском пилетином која се прави у лабораторији, а не од пилића узгајаних на фарми, пише сајт www.iflscience.com
Приредила: Драгана Петровић
ФОТО: Pixabay
