Гушчија маст: На цени као лек за болести дисајних путева

Аутор: draganadpetrovic
121 посета

Шездесетих година прошлог века некадашња Југославија је била трећа по извозу гушчијег перја у свету. Само у Војводини у то доба било је више од милион гусака. На жалост, тај број се драстично смањио и оне су данас реткост чак и по салашима и војвођанским селима где некада није могло да се прође шором од густих јата гусака.

Илустрација: Гуске су прве птице које је човек припитомио

Легенде о гускама
Сматра се да је гуска била прва птица коју је човек припитомио, а узгајали су је и стари Египћани. Јастук од гушчијег перја вековима се сматрао за луксуз достојан царских и племићких одаја. Сама
реч гуска појављује се у старогрчком и персијском језику што само потврђује важност ове птице за народе античког света.
Многи митови везани су за ове птице, па и легенда како су гуске спасиле Рим. Прича каже да су у само свитање римске империје град напали ратоборни Гали. Град су опустошили а уплашени Римљани спас су пронашли у утврђењу на оближњем брду Капитолу. Једне ноћи Гали су се прикрадали стрмом страном брда, али су их у намери да освоје утврђење осујетиле гуске у храму богиње Јуноне које су гласно загакале и пробудиле чуваре утврђења. Гали су засути камењем и стрелама и у паници су се
котрљали низ брдо, а гуске су ушле у легенду.
Гуске су птице из породице пловки и за разлику од својих дивљих рођака које су склоне миграцији, домаће гуске су доста крупније од дивљих и у зависности од сорте могу достићи тежину од 6 до чак
15 килограма. Зато домаће гуске не могу да лете, мада воле да машу крилима и могу да одскоче око пола метра од земље.
Гуске нису захтевне за узгој, углавном пасу траву и једу житарице, најчешће кукуруз. Потребно им је стално купање у реци или језеру, а вода доприноси квалитету и мекоћи перја. Некада је гушчије перје било изузетно цењено и користило за јастуке и перине (врста покривача за зиму) а касније за пуњење топлих перјаних јакни. Чупале су се пет пута годишње, а за килограм перја које кошта нешто више од 1500 динара, потребно је очупати десет лепих гусака.

Илустрација: Гушчија јаја су крупнија и здравија од кокошијих/ Фото: Pixabay

Здраво месо и скупа маст
Гуске се наменски узгајају због јаја, меса и перја. Гушчије јаје је дупло веће од кокошијег. Не разликују се много по нутритивним својствима, али има богатији укус и више протеина. И док кокошке свакодневно носе јаја, гуска у просеку снесе 60 комада годишње, па је цена око 150 динара за једно јаје.
Гушчије месо је тамне боје и подсећа на месо патке. Месо младих гусака је мекше и укусније. Када бирате гуску, водите рачуна и о њеној кожи, која треба да буде сува и свуда да има исту боју. Маст око меса треба да буде провидна. Месо је богато гвожђем, цинком, калијумом, фосфором, као и витамина
А, Б1, Б2, Б3, Б5, Б9, Б12 и веровали или не и витамином Ц.
Гушчије месо се препоручује анемичним особама јер је одличан извор минералних материја, а побољшава и циркулацију, јача имуни систем и стимулише секрецију жучних киселина. Доказано је да
потпомаже варење, има способност да елиминише токсине из организма, па се из тог разлога препоручује код тровања оловом. Месо гуске је део кулинарске традиције многих земаља и користи се за паприкаше, чорбе, супе, салате, паштете, печена јела, одлично је за кување, пржење, маринирање и печење, а може да се направи кулен и кобасица. Упркос својим квалитетима гушчије месо данас се ретко може наћи на трпези у Србији, осим у Војводини где се и данас праве најлепше супе и чорбе управо од меса ове живине.

Илустрација: Гушчије месо/ Фото: Pixabay

Посебно цењена је гушчија џигерица која се сматра правим деликатесом посебно у комбинацији са тартуфима. Може да тежи између 500 и 800 грама, а килограм гушчије џигерице достиже цену и 50 евра. Осим џигерице на цени је и гушчија маст због својих лековитих својстава. У народној медицини се одвајкада користила као лек за бронхитис, астму, кашаљ, упалу плућа, ларингитис једном речју за све проблеме са дисајним путевима нарочито код деце. Ставља се као облог на груди и апсорбује
преко коже, а може се и јести. Разграђује секрет у бронхијама и омогућава да ваздух нормално циркулише у плућима. За килограм масти потребно је једна добро угојена гуска или две ако су мршавије, а товиле су се од пролећа до Божића. Десетак дана пред клање су затваране и додатно кљукане храном како би се обезбедило што више масти. Гушчија маст је препознатљива
по карактеристичном мирису и жутој боји, лако се размазује и топи на собној температури. Најновија научна истраживања су показала да је богата омега 3 масним киселинама што је сврстава у ред здравих намирница. Најквалитетнија је, кажу сељаци, гушчија маст од гусана који се коље пред зиму. Али, без обзира да ли је од гуске или гусана то не умањује њене бенефите по људско здравље.

Илустрација: После гусака не треба кошење траве/Фото: Pixabay

Гуске су врло одане и добри чувари, јер гакањем отерају сваког уљеза из дворишта. Уз то редовно пасу траву тако да после њих није потребно кошење травњака.

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар