Министарство пољопривреде, финансира пројекат чијом реализацијом малим газдинствима у овој години треба да буде подељено око 33.000 пилића аутохтоне расе живине, банатски голошијан. Циљ је да се ова раса, коју одликује отпорност и мали захтеви према условима држања, сачува, а истовремено да се малим произвођачима омогући да повећају приход на газдинству. Пројекат реализује ПССС „Шабац“ преко Државног савеза живинара Републике Србије.
Повратак традицији коју смо имали
Банатски голошијан је сигурно један од оних раса живине која осим своје генетичке и историјске улоге има велики економски потенцијал, који је слободно можемо рећи неправедно истиснут. Зашто је то тако тема за неку другу причу, али генерално, брзи профит је пресудуо свему што је било на нашим ливадама, пашњацима, двориштима.
Крајем априла, акција поделе пилића расе банатски голошијан,је спроведена и у Саветодавној служби Краљево, заинтересованим пољопривредницима, а њих је било из Краљева, Рашке, Врњачке бање и Ивањице.
„Пољопривредна стручна служба Шабац и Савез живинара Србије, у сарадњи са Министарством пољопривреде, покренули су пројекат очувања аутохтоних раса кока. Једна од њих је банатски голошијан, која не захтева посебне услове за гајење, а уколико је уматичи, произвођач има право и на
државне подстицаје намењене очувању генетичких ресурса. Наиме и банатски голошијан и аутотхоне расе живине имају субвенцију од 400 динара по грлу. За ову годину та средства неће моћи да остваре јер треба да се уради уматичење тих грла, а уматичење се ради проношењем. Тако да ће пољопривредни произвођачи који су добили да не кажем на поклон, али путем једног од пројекатакоји се спроводи уз подршку министрства, имати право на субвенцију када за то дође време“ – каже Векосав Савић, директор ПССС Краљево.
На питање да ли ће оваквих акција бити још, имајући у виду велико интересоовање пољоприврдника са подручја које покрива Саветодавна служба у Краљеву, Савић истиче да се на овоме сигурно неће стати, јер очување генетских ресурса није само у живинарству. Подаци говоре да се понајвише
одмакло у свињарству, за говедарство такође постоји велико интересовање где доминира буша, затим домаћи брдски коњ, што јасно даје сингал ресорном министрству да настави са сличним акцијама очувања генетских ресурса Републике Србије.
Велики значај за мала газдинства
Ово је добра прилика за мала домаћинства која имају двориште и већ се баве пољопривредом, да додатно употпуне производњу узгојем живине. Банатски голошијан, годишње може да снесе од 160-180 јаја, смеђе боје тежине око 60 г чија је цена виша у односу на стандардне коке носиље.
Акција је велика помоћ произвођачима, јер они који држе 50-60 кока месечно могу да зараде 15.000 до 20.000 динара и да уз минимална улагања приходују од продаје са кућног прага. Већина заинтересованих пољопривредника на свом газдинству има банатског голошијана, са жељом проширења јата.
„Имам доста живине и морам да нагласим да је ово леп гест који нам пуно значи, нарочито што су ово расе које су нама теже доступне, теже се набављају. Ми смо конкурисали за 50 комада и толико смо добили. Планирамо да производњу са аутотхоном расом ширимо јер имамо и неколико стотина
мисирки, гусака, патака, свашта нешто… План је да нам та фарма доноси профит преко продаје јаја, али и пилића. То је нека наша прича, јер је све више оних који траже домаћу храну, домаћу расу. Наше искуство је одлично, ова раса није захтевна, слободно је пуштена, има квалитет“ прича нам своје искуство Радомир Васиљевић, пољопривредник из Сирче код Краљева.
Аутотхоне расе омогућују органску производњу Оно што је карактеристично за ову расу је да је веома отпорна. Добро подноси зиму, без обзира на карактеристичан го врат, јер има пуфну која чува коке од хладноће. Раса је погодна да се држи слободно у дворишту, воћњацима, где тражи инсекте и глисте. Тиме повећава унос протеина, а самим тим и носивост. Толико су отпорне на свакојаке услове да им чак ни ветеринар није потребан. Ипак за већи узгој, важно је имати откуп јаја и пласман вишка петлова. Када се томе дода приход од продаје меса, пилића, субвенције, али и добијање стајњака
за ђубрење усева, рачуница је више него добра. Органска производња је такође репер овој причи. Породица Јевђић из Рашке, већ неколико година гаји ову расу, што их је навело да
уђу у процес органске производње.
„Бавим се узгојом аутотхоних раса живине, конкретно банатски голошијан, вршимо производњу на нашем имању где узгој иде на слободном држању, где су коке по цео дан пуштене и бавимо се производњом конзумних јаја. Органска производња је све траженија од купаца и ми смо на нашем
имању тренутно у процесу сертификације. Гледамо да све оно што радимо и производимо на нашем газдинству буде органско, без присуства било кавих гмо примеса, да буде што природније. Наравно да нам овакав и сваки вид помоћи много значи, свака допуна матичног јата је веома корисна.
Самим тим желим да похвалим Саветодавну стручну службу у Краљеву која нас је контактирала и омогућила ову донацију. Надам се да ће и убудуће наша сарадња бити обострано корисна и добра“ – самоувероно о свом малом бизнису и будућим плановима говори Андрија Јевђић, пољопривредник
из Рашке.
Услови за добијање права на ову расу нису били захтевни. Осим простора за чување кокошака, земље, регистрованог пољопривредног газдинства и жеље да је узгајају, ништа друго није било неопходно. Заинтересованост је више него огромна, тако да је у неким службама број апликаната био већи од понуђених броја пилића, те се ишло на доделу на равне части у таквим случајевима. Пољопривредници су имали обавезу уз потписан уговор са Саветодавном службом, пилиће које уматиче држе две године код себе.
„Савез живинара Србије окупља више од 70 удружења, прикупљаће пилиће од проверених одгајивача, а подела заинтересованим газдинствима ићи ће преко пољопривредних саветодавних и стручних служби. Овај посао ће бити приведен крају до краја јуна, надамо се. Укупно 22 службе радиће поделу на својој територији. Препоручујемо да се газдинствима даје око 150 пилића. Односно, свака служба
ће добити до 1.500 пилића у Србији, али без Војводине.
Живину ће касније моћи да уматиче под контролом, а сву уматичену живину власници ће морати да чувају наредне две године. Газдинства ће, захваљујући томе, моћи да конкуришу за добијање подстицаја намењених очувању биљних и животињских генетичких ресурса у износу од 400
динара по јединки. То је свакако један од бенефита. Можда се некоме неће допасти ово што ћу рећи, али да ње свих ових субвенција, мислим да би наш сточни фонд, генерално био много сиромашнији“ – објашњава Радомир Ерић, председник Савеза живинара Србије Војводина је свакако у односу на остатак у држави сачувала своје генетске ресурсе у мањем или већем обиму, што је изузетно добро. Са тих фарми управо се шири прича одгајивача. На питање недостатка ових раса саговорник
истиче да је напредак у смислу омасовљења производње био могућ једино организованом акцијом.
„Једноставно није било оваквих акција. Ми смо је покренули и сматрам да ће донети добар резултат. Ни сада није једноставно доћи до добрих пилића, јер сваки одгајивач има неки свој сyстем и да тражите 100 пилића, тешко да ћете успети. Ми смо недавно пробали у Сурчину да са једно сто
кокица сачинимо једно јато бојим се да ни то нећемо успети да урадимо. Проблем је када је нешто тражено и када људи осете паре, он није више љубитељ, није више одгајивач, он је одмах трговац! Е, то је највећи проблем код нас, што све гледамо кроз динар. Тако су дошли хибриди који су истиснули наше домаће старе расе, које имају немерљиве квалитете“помало сетно, помало љутито истиче Ерић.
Извор: Агробизнис магазин
