Амрок кокошке: Мало једу а носе јаја целе године

Аутор: draganadpetrovic
85 посета

Српски живинари све више прате светске трендове кад је у питању узгој живине. Уместо великих фарми и кокошака затвореним у кавезима све више се окрећу ка мањим расним јатима који се гаје у кокошињцима и жичаним валаријерима па се коке слободно крећу по дворишту. Међу најцењенијим расама живине која је све више заступљена у српских сеоским домаћинствима је амрок. У питању је врло прилагодљива раса која се показала као једна од најбољих упркос минималним улагањима у производњу.
Амрок је сивкасто бела раса кокошака или, како то наш народ воли да каже граорка, која је на добром гласу међу живинарима. Изузетно је добра носиља и годишње снесе и до 220 крупних јаја а не престаје да носи ни по хладном зимском времену.

Прехранила Немце после рата
Око порекла амрока и данас се води жестока полемика међу познаваоцима живине. Једни тврде да је настала крајем 19. века у Америци укрштањем неколико раса док су други уверени да су за настанак ове расе најзаслужнији Немци. Наиме, они су предњачили у узгоју амрока посебно после Другог светског рата како би се прехранили и имали јефтино а укусно месо и јаја. Данас, амрок је једна од најраспрострањенијих раса живине у Европи. Ова сорта живине је веома погодна за сеоска домаћинства, врло су прилагодљиве и штедљиве па им је дневно потребно само 100 гр зрнасте хране или концентрата уколико има могућност да допунску исхрану нађе чепркајући по дворишту. То је велика уштеда за живинаре посебно што је у питању крупна раса кокошака. Одлично се адаптирала на наше временске услове и без проблема подноси ниске температуре и до – 10° степени. Првенствено се гаји због производње јаја али може да буде и комбинована зато што има и квалитетно месо.
Амрок живина је граорасте боје прошараног перја и црно-белих пруга. Управо тај гарорасти дезен перја је и разлика између женки и мужјака зато што су петлови ове расе најчешће светлији и ситнијег сивкасто-белог дезена док су коке тамније са већим наизменичним црно-белим шарама на перју. Амрок живина је складне граде типичне за већину комбинованих раса кокоши. Обим тела је у облику звона које се завршава пространим и широким задњим делом. Леђна линија започиње водоравно од врата до седла да би се наставила у благо заобљеном луку у истој ширини до репне линије. Ова раса кокошака има широк предњи део са нижим грудима, крила су широка и на врху и тесно приљубљена уз тело. Држање репа је под тупим углом код петла са добрим српастим перима док женке имају нешто мање богат реп повијен на доле. Батаци су јасно дефинисани а ноге средње дужине са широким ставом жуте боје. Глава је средње величине са једноставном овалном крестом глатке структуре, ушне минђуше су црвене и без фалти а боја очију је црвенкасто браон. У пуној зрелости петао достиже тежину између 3 и 3,6 кг док су кокошке најчешће тешке од 2 до 2,5 килограма.

Илустрација: Врло су питоме и захвалне за узгој због јаја и квалитетног меса

Отпорне и питоме кокоши
Амрок су врло отпорне кокоши, имају миран и питом карактер па без проблема могу да се држе у дворишту и са другим расама живине. Кокошке годишње снесу између 200 и 220 јаја тежине између 53 и 60 грама чврсте љуске која је светло браон боје. Јаја носе практично целе године укључујући и зимске месеце. Кокице су добре мајке и стрпљиво леже на јајима док не изведу пилиће најчешће једном а некад и два пута годишње. Пилићи се рађају црни са белим мрљама на стомаку и од првог дана лако је разликовати женке од петлова јер кокице имају светлу тачку на глави. Пилићи имају одличну стопу преживљавања, брзо расту а женке пронесу већ са пет и по месеци.
Амрок је врло захвална раса за узгој јер није избирљива кад је у питању храна и услови држања. Пилићи су осетљиви на промају па о томе треба водити рачуна док су мали а сам кокошињац треба да има добру вентилацију и довољно ваздуха како би се спречила појава буђи од које живина може да се разболи. Кокошињац треба редовно дезинфиковати а може се користити и обичан креч преко кога се нанесе танак слој земље, док ће песак и пепео спречити појаву паразита у перју. Амрок раса кокошака је толико захвална за узгој да се препоручује апсолутним почетницима у живинарству који ће без проблема моћи да воде рачуна о овој питомој кокоши.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay/Wikipedia

Srodni tekstovi

Оставите коментар