Економска криза кочи извоз меда из Србије

Аутор: draganadpetrovic
418 посета

Суша је пчеларима, за разлику од осталих пољопривредника, донела можда и рекордну годину, али они тренутно не могу да у Европи наплате свој труд.Српски мед је ове године одличног квалитета, пчеле су се нарадиле, још само да почне извоз и пчелари би могли да се похвале рекордном годином.

Пчелар Марко Секулић из Банатског Великог Села покрај Кикинде каже за 24седам да се показало да је истинита она стара изрека: „Нема меда док не праши атар“. А ове је године због суше, која је нанела озбиљне последице појединим ратарским културама, баш прашило.

– Овде у Банату имамо можда и рекордну годину. Нисмо очекивали овакву годину због суше, у атару је изгорео сав сунцокрет и кукуруз, али пчеле су баш радиле, меда има и много и добар му је квалитет – каже Секулић.

Да ове године меда има довољно и за домаће потребе и за извоз, за разлику од претходних, потврђује за 24седам и Родољуб Живадиновић, преседник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).
– Багремова паша је била добра, липе је била перфектна, обилно је и дуго медила, сунцокрет је био просечан, а уљана репица с пролећа слабија од очекиваног. Нажалост, ливадске практично због суше није било уопште, као ни медљиковца. Све у свему, биће меда и за нас и за извоз, где иде углавном багремов мед, а и са ценом смо конкурентни на тржишту Европе – објашњава Живадиновић.

А да је квалитет не само добар него одличан, показују и признања и награде које су наши пчелари добили на смотрама у окружењу. Сам Секулић, односно његово Пољопривредно газдинство „Секулић“, добитник је златних медаља за квалитет сунцокретовог меда на међународном такмичењу пчелара у Тузли у БиХ и Тетову у Северној Македонији.

– У Тузли је било чак 910 узорака из 25 земаља са три континента. Први пут смо се такмичили и нама као малим произвођачима то што смо тамо победили и што је награда потврђена анализама Технолошког факултета у Тузли и Факултета за технологију хране у Тетову много значи. Сав мед је прво тестиран, а потом је уследила дегустација – напомиње Секулић.Квалитет, дакле, као што смо и знали, за српски мед није споран, било да се ради о врстама попут липе, сунцокрета, медљике (тзв. шумски мед), које се продају локално, или багремовог меда, који иде у извоз. Међутим, са извозом меда ове сезоне има проблема, јер мед је већ од августа требало да буде на путу ка престижним тржиштима Италије, Немачке или Норвешке. Међутим…

– Тренутно извоза нема, мада је требало да почне још с краја августа. За прво, „наменско“ одлагање од месец данас смо знали и очекивали смо га. Откупљивачи у иностранству су у прошле две године направили дугове у роби према трговинама и губитке због високе цене и сада одуговлаче са новим родом као би покрили губитке са старом ценом. Међутим, то је требало већ да се заврши, па претпостављамо да је сада проблем економска криза и страх да се откупљени мед, као луксузнија роба за крајњег потрошача, неће лако продати. Наше анализе кажу другачије, да је наш купац увек исти онај који зна шта је мед и може да га плати, али видећемо – напомиње Живадиновић.

Илустрација: Одличан квалитет српског меда

Како нема извоза, не зна се ни цена, али српски пчелари са надају да ће ове године бити око пет евра за килограм багремовог меда на велико.То је и цена која много говори свим осталим купцима меда у малопродаји у Србији, по супермаркетима, продавницама здраве хране, пијацама…Са великопродајном ценом од око 600 динара за мед који није стављен у теглу са налепљеном етикетом и транспортован близу купца, његова цена „на полици“ не може бити мања од 1.000 или 1.200 динара. Ако је прави, наравно.

Мед тренутно не иде у извоз и великим трговцима, али, срећом, пчелари данас имају и друге канале да свој производ пласирају на тржиште, од продаје локалним продавницама здраве хране до интернета и друштвених мрежа. Марко Секулић не мора да има ни посреднике, јер сав свој мед продаје „са кућног прага“.

– Годишње направимо 1.300 килограма меда и све то оде у теглама купцима који дођу код нас или у ланце здраве хране. Цена је само мало већа него прошле године, 800 динара за килограм меда од уљане репице и сунцокрета, уместо 700, и са продајмо нема проблема – објашњава Секулић.

А још бољој продаји би могла да допринесе и акција Општине Кикинда, која је за изабране произвођаче поставила и „медне табле“ испред њихових газдинства, као што их имају нпр. винари и виноградари.

Извор: https://www.agrotv.net/ekonomska-kriza-koci-izvoz-meda-iz-srbije/

Srodni tekstovi

Оставите коментар