Економиста дао свој осврт како је дошло до несташице млека. Да ли је он дао тачну дијагнозу нашем млекарству?

Аутор: Gdjakovic
107 посета

Суботица – Да ће у Србији доћи до несташице млека могло се знати из извештаја о стању у сточарству у последњих 15 година. Уместо дугих извештаја кратак резиме стања каже: несташица млека наставиће се у наредној години, и трајаће све до првих наредних откоса, односно обезбеђивања довољно хране за говеда. Али једна добра жетва неће дугорочно решити проблем. Актуелни увоз млека није одржив на дужи рок и не може да надомести оно што недостаје тржишту Србије, објашњава за „Политику” професор др Раде Поповић са Економског факултета у Суботици.

Др Поповић годинама је проучавао и прикупљао податке о производњи млека у земљи и иностранству, али је, каже, последњих година одустао јер се уверио да те податке нико не жели да користи.

ММФ: Азија највећи губитник ако се глобална економија подели

„Србија је годишње производила око 1,5 милијарди литара млека, и ова количина била је довољна за домаће тржиште, а обично је од тога два до три одсто одлазило у извоз. Међутим, ми имамо стално смањивање броја грла, посебно у Војводини, али је то, с друге стране делимично надокнађено повећањем продуктивности производње млека по крави код већих газдинстава”, каже Поповић.

Србија је 2006. године произвела 1,6 милијарди литара млека, а лане 1,47 милијарди литара. Подаци из пописа 2012. године, као и анкета пољопривредних газдинстава из 2018. показују да је укупан број газдинстава који су се бавили сточарством опао за 20 одсто. На овај негативан тренд надовезале су се две сушне године, када 2021. године није било довољно ни кукуруза у зрну, ни силаже да се направе резерве сточне хране. Онда је дошла још гора 2022. година.

„Ми смо сада тек почели да осећамо проблеме, а осетићемо их још више у наредној години. До следећег циклуса производње, док не буде поново силаже или луцерке која креће од маја, сточари ће мање да хране краве, а краве када се мање хране дају од 10 до 15 одсто млека мање. То је производна реалност”, каже професор Економског факултета.

У Европи ће Твитер радити по европским правилима

Док је опадао број крава, са друге стране, расла је куповна моћ становништва. Иако то просечном грађанину не изгледа тако, али је потрошња са 195 литара млека по становнику порасла на 215 литара. Мада смо ми још увек тржиште које пије млеко, за разлику од развијених европских земаља у којима се млеко „једе”, и овде је порасла потражња за различитим сиревима, маслацима, намазима. Међутим, суштина проблема није у повећаној тражњи већ у нарушеном ланцу од производње до тржишта.

„Нама се мањак створио у последњих 10 до 15 година, због промене која се у другим земљама догодила раније. Ми смо дуго имали добру сарадњу млекара и пољопривредника где су млекаре помагале раст пољопривредника. Међутим, од 2005. године тржишну моћ преузели су и ојачали трговачки ланци који уређују и цену млека и врсте производа. Да би се одржале, млекаре сада терет пребацују држави и пољопривредницима”, каже др Поповић и илуструје податком да док је у свету откупна цена млека била 60 евроценти, код нас је плаћано 30 евроценти по литри, а држава је увођењем премија покушала да то надомести. „То је дугорочни проблем, пољопривредници више нису могли да генеришу доходак, да преживе и нарочито мала газдинства плаћају цех. Већа газдинства су имала бољу преговарачку позицију са млекарама, када су добијала вишу цену, јер је увек постојао двојни ценовник. Сада су погоршани услови производње и пољопривредници не могу да издрже са ниским ценама млека, имамо недостатак сточне хране и раст цена сточне хране, што све смањује или потпуно укида производњу”, каже др Поповић.

Проблеми у тржишту настали су и због тржишне панике услед које је несташица од 10 до 15 одсто мање млека, претворена у несташицу од 30 одсто мање млека, а због ограничења цене млекаре, које по правилу воде менаџери заинтересовани само за добар пословни резултат у текућој години, већином су се окренуле извозу.

У ланцу снабдевања сада једино своју организацију немају пољопривредници.

„Свугде у свету производња млека, чак до 90 одсто, одвија се преко задруга, али не овог типа каквог ми познајемо. Млекаре су у рукама пољопривредника и ово удруживање нема везе са величином газдинства. Сточари уложе новац, направе млекару и онда то пласирају трговинским ланцима и на тај начин имају бољу преговарачку моћ”, каже професор Поповић.

Инфлација у Америци порасла у септембру 6,2 одсто на годишњем нивоу

Према његовим речима иницијатива за то мора поћи од самих пољопривредника, да заштите свој интерес, и да ту не игра улогу величина газдинства јер ће се пре или касније сви наћи у истој позицији.

„То јесте велико улагање и ризик који нико не жели да прихвати јер су сви преокупирани са много ризика у својој производњи, али је то једини начин да побољшају своју ситуацију”, каже др Поповић.

Извор: https://www.politika.rs/sr/clanak/522718/Crni-dani-za-belo-mleko 

Srodni tekstovi

Оставите коментар