Директор Института за сточарство др Чедомир Радовић: Улагање државе у производњу хране се увек исплати

Аутор: draganadpetrovic
347 посета

Директор Институт за сточарство др Чедомир Радовић у интервју за Агробизнис магазин оценио је да је ситуација у сточарској производњи у Србији изузетно тешка. Како је истакао откупне цене сточарских производа су веома ниске кад је реч о млеку, месу и јајима јер су импути у задње време значајно повећани.

– Значајно су поскупеле поједине компоненте у комплетним смешама које се користе у исхрани домаћих животиња, поскупело је гориво, најављује се и поскупљење струје. Повећане су и дневнице за ангажовање радне снаге које је све мање и то је други највећи проблем у сточарској производњи недостатак радне снаге поред цене производа.

Како решити нагомилане проблеме?

– Потребно је да млекаре и кланице плаћају производ у коме је садржана цена коштања производње и зарада одгајивача али да у тој цени није и подстицај односно подршка државе (премија од 15 динара по литри предатог млека, за јунад 15000 динара, 1000 динара по предатом товљенику или 2000 динара за јагње или јаре предато некој кланици). Потребно је да стварамо сигурну уговорену производњу између одгајивача и млекара, одгајивача и кланичара.Сточарство треба да има знатно већи удео у пољопривредној производњи са садашњих 30% морамо да достигнемо минимум 50% удела.

Илустрација: Сточарство треба да има знатно већи удео у пољопривредној производњи у односу на садашњи

Шта је потребно да се промени да се узгој свиња постане профитабилан за узгајиваче?

– Држава је предузела неке кораке усвојен је Правилник о обавезном означавању свежег меса у малопродајним објектима. Уколико је производ из домаће производње има ознаку “Пореклом из Србије”. То смо требали да уведемо много раније али је боље и сада него никад. Оно што недостаје то је и ознака да је произведено без употребе генетски модификоване соје у исхрани грла. Наравно то се подразумева јер је из домаће производње, али и кад потрошаче и у том делу информишете и напишете великим словима без ГМО велика је вероватноћа да ће свако од нас коме је стало до домаће производње и здравијег меса пре купити домаће месо него из увоза. Ми производимо изузетно здраву храну само је потребна сигурна дугорочна подршка од државе и медијски да се боље пласира крајњем кориснику односно потрошачу.

Шта држава може још да предузме?

– Производња хране је стратешки важна и улагање у ову грану производње се увек исплати држави. Производњу хране, а ту мислим наравно на ратарску која је неодвојива од сточарстава и обрнуто, поред енергетике је најбитнија за сваку државу. Улагање у ове две гране за државу никада није бацање пара. Да би узгој свиња био профитабилнији потребно је неколико ствари. Прва је да кланичари схвате да је потребно да имају домаћег партнера односно да подржавају нашу производњу и да са њима уговарају сигурну производњу и откуп товљеника са јасно дефинисаним условима, ценом и/или паритетима цене живе ваге у односу на кукуруз. Недавно затварање граница због короне нам је показало колико је важно да имамо своју производњу. Ми морамо имати нашу ратарску и сточарску производњу минимум за домаће потребе. Поред тога потребо је да се донесе Правилник о замрзнутом и дубоко замрзнутом месу. У нашу земљу не би требало да се увози замрзнуто месо, нити полутке које се чувају дуже од 6 месеци од клања. Потребно је да стварамо сигурну уговорену производњу између произвођача товљеника, кланичара и прераде. Такође, потребно је да држава додатно и посебно стимулише младе који се одлуче за сточарску производњу јер без сточарства односно стајњака не може се поправити тако лако квалитет земљишта. Подстицај Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за мања регистрована пољопривредна газдинства са мањим бројем грла треба да иду преко локалних подстицаја.

Да ли мангулице и моравке могу да парирају европским расама свиња?

– Пре свега не треба да заборавимо ресавке као трећу расу. Да уколико говоримо аутохтоним расама јер је мангулица светски позната раса свиња и ми и те како можемо да понудимо сјајне домаће традиционалне производе. Ми имамо традицију у гајењу свиња и одличне традиционалне производе. Оно што нам недостаје је јача куповна моћ у нашој земљи и много већи маркетинг за наше производе за домаће и инострано тржиште. Потребна нам је озбиљност свих у ланцу производње да нема обмане да ли је то стварно месо од мангулице, моравке или ресавке. Морамо да градимо и чувамо поверење између произвођача и потрошача. У Шпанији највећи поклон сматра се шунка од њихове иберијске свиње. Они доста улажу у маркетинг уз чување традиције.

Илустрација: Сточари све више слушају савете струке што је добро

Како би, по вашем мишљењу, могли да се реше нагомилани проблеми у млечном говедарству где, како се чини по изјавама узгајивача, има највише проблема?

– Као што сам рекао основно је да млекаре и кланице плаћају производ у коме је садржана цена коштања производње и зарада одгајивача али без премија и подршке државе. Потребно је да се уради реонизација производње. Поред тога потребно је да систем подстицаја за куповину квалитетних приплодних грла буде намењен пре свега онима који први пут улазе у производњу а за оне који су већ у производњи буде дозвољен повраћај средстава за куповину квалитетних приплодних грла уколико само повећавају број уматичених грла на газдинству.

Где највише греше наши сточари?

– До скора је било то да нису много слушали струку али то се значајно мења последњих година. Значајно је унапређен расни састав на газдинствима. Купљена су грла са високим генетичким потенцијалом на већини пољопривредних газдинстава а грешке се највише огледају у томе што за њих није обезбеђена адекватна исхрана и микроклиматски услови у објектима. Само на тај начин оне би могле да испоље свој потенцијал и остваре просечну производњу нпр. У производњи млека од 6000 или 7000 литара по крави код сименталске расе односно 9000 литара млека и више крава холштајн расе.

Илустрација: Овчарство је врло исплатива грана сточарства

Да сте ви у прилици да започнете посао у сточарској производњи, за коју врсту домаћих животиња би сте се одлучили и зашто?

– Изабрао бих овчарску производњу. Имамо доста пашњака који се не користе поготову у централној Србији. То је производња где нису потребна толико велика улагања у објекте и опрему. У великом делу године грла се држе на паши тако да нема великих трошкова за исхрану и све се више отварају тржишта и за извоз јагњећег меса.

Извор: Агробизнис магазин

Srodni tekstovi

Оставите коментар