Док се пољопривредници у Србији све више окрећу банкама у потрази за финансирањем, нова анализа млекарских фарми у земљама Вишеградске групе открива драстично различите стратегије у задуживању. У средишту ових података је суштинско питање: да ли је кредит неопходан за развој – или опасна замка која угрожава опстанак фарми?
Најновији подаци мрежe FADN (Farm Accountancy Data Network) између 2015. и 2022. године показују да су чешке и словачке фарме међу најзадуженијима у Европи, док су пољске фарме практично без дуга. Мађарска је негде на средини, али са великом ослоњеношћу на краткорочне позајмице.
🇨🇿 Чешка: Кредити као мотор развоја
У Чешкој је просечна млекарска фарма у 2022. години имала чак 714.000 евра укупних обавеза, што је чинило 36% укупне имовине. Већина тог дуга – чак 65% – односи се на средњорочне и дугорочне кредите, што указује на снажно инвестирање у развој: шталске капацитете, механизацију и обнову сточног фонда. „Чешки модел показује да висока задуженост не мора бити лоша – ако се користи за раст и модернизацију“, наводи се у студији. Чешке фарме су једине у региону које су у континуитету имале позитиван нето инвестициони биланс.
🇸🇰 Словачка: Краткорочни дугови, висока изложеност
Словачке млекаре имају сличан удео дуга у укупној имовини као и чешке (36%), али се 75% дугова односи на краткорочне кредите. То значи да фарме морају чешће да рефинансирају дугове, што повећава ризик у случају кретања каматних стопа или падa цена млека. У 2022. години просечна словачка млекарска фарма имала је 480.000 евра дугова, а нето вредност имовине била је мања него 2015. године. То упућује на стагнацију или чак ерозију капитала.
🇭🇺 Мађарска: Опасно ослањање на краткорочне зајмове
Иако мађарске фарме имају знатно мању укупну задуженост (21%), 62% обавеза односи се на краткорочне кредите. То представља потенцијалну опасност у кризним годинама или при недостатку ликвидности. Највећи проблем код Мађара је неравномерност у инвестирању: када су подстицаји ниски, нема ни развоја. Када је 2015. подршка достигла скоро 2.700 евра по фарми, уложено је више, али је већ 2016. и 2017. нето инвестиција била негативна.
🇵🇱 Пољска: Минимални дугови, максимална самосталност
Пољска млекарска газдинства иду сасвим другим путем. У просеку, само 5% имовине финансирано је из кредита, а чак 95% из сопствених извора. У апсолутном износу, то значи да су њихови дугови у 2022. били свега 12.000 евра по фарми – десет пута мање од Чешке или Словачке. Како им то успева? Пољска се и даље ослања на мале породичне фарме, где се рад у великој мери обезбеђује члановима домаћинства, а инвестиције се планирају конзервативно. Млекаре немају високу техничку опремљеност као чешке, али имају ниске оперативне трошкове и изузетну отпорност на тржишне шокове.
Задуженост није знак слабости – али носи ризике
Студија показује да нема јединственог модела: док су чешке и словачке фарме задужене и развијају се брже, пољске се одржавају без банкарских обавеза, али уз ограничене могућности раста. Мађарске фарме осцилирају између ових модела, али се често спотичу о нестабилност субвенција. Експерти истичу да је идеалан однос дуга до 30% укупне имовине, а изнад 50% постаје алармантно. У пракси, само је Пољска сигурно испод те границе, док су остале државе на ивици или већ изнад ње.
Закључак: Новац није све – али без новца нема ништа
Фарме које се не задужују ризикују заостајање, али фарме које се превише ослоне на кредите могу остати без основних средстава. Стратегија задуживања мора бити пажљиво осмишљена, уз подршку државе, повољне камате и паметне инвестиције.Српска пољопривреда може много да научи из овог поређења: поуздан систем подстицаја, приступачни кредити и финансијска писменост – то су теме које морају бити у фокусу ако желимо одржив аграр.
