Козији стајњак спаде у групу ’топлих’ стајњака (као и овчији и коњски), а по својим особинама ово ђубриво важи за најбоље од свих других сточних врста ђубрива.Према неким анализама, козији стајњак садржи 27-28% азота, 2,3-2,5% P2O5 i 2,3-3,4% K2O. Нарочито је погодан за повртарску и воћарску производњу.
Козије ђубриво је чврсте конзистенције па би због тога за простирку требало стављати мање количине сламе. Поред количине простирке, на квалитет козијег стајњака утиче начин његовог чувања после изношења из козарника. Неадекватним чувањем, козији стајњак губи знатно више у вредности него стајњак било које друге домаће животиње. Ти губици износе око 2,5% азота, 14% фосфора и око 30% калцијума.
Илустрација: Козје ђубриво је погодано за повртарску и воћарску производњу
Како би се ти губици што више смањили, козији стајњак требало би чувати у укопаним рупама (базенима), а горња страна се мора обавезно затворити. Најбољи начин чувања и искоришћавања козијег стајњака је да се он одмах растури и земљиштем заоре, ако је то могуће, али то у пракси није увек могуће.
Годишња производња козијег стајњака израчунава се помоћу количине суве материје (А) и количине простирке (б):
Q=A/2+b*4
Претпоставка је, приликом коришћења ове математичке формуле, да у ђубриву има 75% воде и 25% суве материје.
дипл. инж. Славко Младеновић, Пољопривредне саветодавне и стручне службе Србије
Извор: https://www.agrotv.net/kozije-djubrivo/