Огромно интересовање за Ангус говеда

Аутор: Gdjakovic
767 посета

Група пољопривредника из ваљевског краја боравила је у радној посети Босни и Херцеговини где се састала са неколико занимљивих пољопривредника у том крају. Пољопривредници из Ваљева посетили БиХ уз подршку ЈП АГРОРАЗВОЈ ваљевске долине који спроводи локалну аграрну политику у Граду Ваљеву. Подршку за организацију дало је и Удружење произвођача млијека Републике Српске.

Ову посету Босни и Херцеговини обележила је и занимљива екскурзија на чак 1.200 м надморске висине где смо имали прилике да видимо како се гаји раса Абердин Ангус говеда на овој надморској висини.  Ради се о Задрузи Гвозно у Калиновику. У њој раде два стрична лица и два радника, сви они заједно успевају да одгаје преко стотину говеда током година и да спреме храну за њих. Због веома густог распореда на фарму смо дошли у поподневним сатима и убрзо је пао мрак, али захваљујући расвети лепо смо могли да видимо фамру и грла.

Групна фотографија – Пољопривредници из Ваљева посетили БиХ уз подршку ЈП АГРОРАЗВОЈ

Почели са 60 стеоник јуница

Др Грујица Вицо, Задрзга ГВОЗНО, Калиновик БиХ (Република Српска)

„ Овај посао започели 2015. године када смо су у октобру те године добили 60 стеоних јуница расе Ангус и то као донацију Владе Републике Чешке кроз пројекат којим смо конкурисали. Данас се овде налази преко 100 хрлса. Наша пољопривредна задруга бави се искључиво производњом приплодног материјала расе Ангус. Не можемо да обезбедимо  ни 20% потреба искључиво тржишта Босне и Херцеговине“ каже за Агробизнис магазин др Грујица Вицо. Ово је једна од најбољих фарми у Босни и Херцеговини и имају сертификат за органску пољопривреду. Комплетну храну производе у околини на надморској висини од 1.200 до 1.300 етара надморске висине и отприлике годишње произведу око 350 тона сенаже што је главна храна за ова грла.

„Краве већи део године проводе на испаши. Прошле године су на пример били до Богојављења односно 19 јануара на испаши. Дешава се наравно да овде падају велики снегови па буду и по 3,5 м висине снега и онда морамо да чистимо пролаз до штале. Иначе за Ангус је карактеристично да је веома отпорна раса говеда. Могу да се телеле на ливадама и по снегу. Краве као мајке су одличне, лепо штите своју телад тако да немамо прлбема са дивљим зверима попут медведа и вука. Овде тешко са логистиком јер сте прилично удаљени од продавница тако да када вам треба неки резервни део треба отићи и донети тај део. Краве су обезбеђене локаторима такозваним огрлицама које се налазе на неким кравама, не свим, али довољно да може да пратимо кретање стада односно где су говеда куда се крећу и лако се могу пронаћи у брдима, објашњава нам Гријица.

Када су у питању ове огрлице њима је било важно да огрлица има што дуже могућност трајања батерије тако да су се прилагодили и пронашли одређени систем који задовољава њихове потребе па поред тога што прате где се грла налазе тај систем им даје и неке друге информације у вези са самим стадом односно грлом које носи овакву огрлицу иначе.

Подстицаји за ову расу грла, у Републици Српској даје се у износу  50% и то з апроизводњу на надморским висинама изнад 600 метара.

Исхрана Ангус говеда на овој фарми се базира искључиво на трави односно сену, а повремено се и даје зрнаста храна. Концентрат се не даје јер се ради о органској пољопривредној производњи за коју је субвенција у Републици Српској 400 конвертибилних марака односно 200 ЕУР по условном грлу. Прираст ове расе нешто је нижи у односу на друге товне расе али је квалитет меса много већи као и  рандман. Не треба заворавити да је ово месо изузетно тражено на свим тржиштима и лако налази купце нарочито они који су пробирљиви и наравно платежно способнији. Говеда су изузетно добре кондиције. Када оду са ове фарме на даљи тов у нижим пределима постижу одличне перформансе. Поред својих редовних активности Задруга помаже локалном становништву  кроз различите обуке у току године.

 

Srodni tekstovi

1 коментар

S 11. децембар 2023. - 17:34

Samo kod nas i doda se gleda teren u odnosu na visinu,ima brdskih terena ispod 600 metara nadmorske visine gde je teren takav da koza pase pod ručnom pa ljudi nemaju subvencije…nema podele na ravno i brdo nego brdo odredjuju po metrima i to po najvišljoj tački koju neko selo ima pa se dešava da dva sela jedno do drugog brdska ista skroz,u jednom seljaci imaju zato što je njino brdo višlje 20 metara od onog u drugom selu, ali neće ovo da objavi niko džabe kucam slova. Pozdrav svima

Одговори

Оставите коментар