Где је нестало домаће млеко са полица супермаркета?

Аутор: draganadpetrovic
285 посета

На тржишту млека у Србији није више онако драматично како је то било пре неколико недеља, када су рафови били празни. После одлуке Владе Србије да одмрзне цену УХТ млека са 2,8 одсто млечне масти и да продужи забрану извоза млека до краја месеца полице су поново попуњене, али је уместо млека са домаћих фарми у понуди сада увозно, најчешће из Пољске, Чешке, али и Мађарске које се продаје и за 130 динара за литар. Док се потрошачи питају где је нестало домаће млеко, фармери поручују да је свако, ко је хтео да слуша, могао и претходних година да чује о проблемима са којима се суочавају произвођачи млека и да наслути да се једног дана мора десити да домаће млекарство практично „пресуши“.

Стручњаци кажу да су нагомилани проблеми и сплет актуелних околности, од сушне године и инфлације која је погурала цене сточне хране, утицали да се смањи сточни фонд и очекују да ће и даље негативно да утичу на српску индустрију млека која се већ суочава са недостатком сировина.

Указују и на повећан увоз млека у праху, којим су млекаре претходних месеци надокнађивале недостатак сировине на домаћем тржишту, као и чињеницу да су се мали произвођачи, незадовољни ниском откупном ценом млека одлучили да га сами прерађују и да на пијацама продају сир и кајмак. Осим тога, и млекаре су своју производњу у периоду када је цена млека била замрзнута, због већег профита, преусмериле на производњу јогурта, путера, павлаке и киселог млека, којима је цена значајно порасла претходних месеци, а који се за разлику од млека могу и даље извозити и у иностранство. За произвођаче је, кажу, највећи проблем што се раст цена млечних производа на рафовима не прелива и на њихове буџете.

Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, Ненад Будимовић је рекао да је у Србији смањена производња млека због пада сточног фонда, мањи је и откуп од произвођача, храна за краве је лошија због суше, док је и потрошња у једном тренутку била ного већа од просечне.

Будимовић је за Euronews Србија рекао да је једном морало да се деси да нема довољно млека, зато што је на све муке коју прате ову производњу и млечно говедарство, дошла и једна сушна година, која је преполовила принос сточне хране. Он указује да се тачно зна колико млека се помузе на дневном и месечном нивоу у Србији. Ту раније није било много изненађења, али је очигледно сада дошло до потреса.
„На годишњем нивоу се у Србији помузе негде око 1,5 милијарди литара млека, око 800 милиона литара уђе у прерадне капацитете, остало је за исхрану подмлатка и за зелене пијаце, као и за сопствену потрошњу фармера. Тај однос се, међутим, сада мења. Фармери незадовољни откупном ценом прелазе на традиционалну производњу својих производа од млека. То је велика количина млека која не уђе у млекаре и у прераду и то је један од разлога мањка који се појавио“, тврди Будимовић.

Илустрација: На годишњем нивоу у Србији помузе око 1,5 милијарди литара млека

Додаје да музно говедарство спада у најзахтевније послове у пољопривреди и указује да су улагања велика, а да је спорији обрт капитала, а због актуелне ситуације мали пољопривредници су и одустали од овог посла. Он сматра да је неопходно да се трасира пут за производињу млека јер је оно основна животна намирница посебно за одређену категорију становништва.
У протеклих годину дана драстично су поскупели сви млечни производи, јер се сточари сналазе и све што произведу покушавају да преусмере на прераду. То показује и статистика из радњи, јер је цена јогурта са 2,8 одсто млечне масти прошлог октобра била 95 динара, а сада кошта од 130 до 150 динара у зависности од трговинског ланца. Млекаре су оно што су мање зарађивале на млеку надокнађивале на оном чему цена није била „замрзнута“ – јогурту, павлаци, киселом млеку или сиру. Чаша киселог млека је прошле године у ово време коштала око 25, а највише 30 динара, док је сада од 35 до 40 динара у зависности од трговинског ланца.

Рекордан увоз млека у праху

Произвођачи указују да су млекаре увозом млека у праху практично угрозиле домаће млекарство, јер су недостатак домаћег млека надокнађивале на страном тржишту, а тако су избегавале и обавезу да повећају откупну цену, јер су имале довољно сировина за производњу. А да је увоз у порасту, показује податак да је само у првих шест месеци ове године увезено 5.200 тона млека у праху, што је за трећину више него целе прошле године.

Купци примећују велики број тетрапака из иностранства, а произвођач млека Сања Бугарски каже да је очекивала и раније да ће доћи до ове ситуације, али да су изгледа „наши прерађивачи имали довољно млека из увоза, које је било очигледно јефтиније него да негују домаћу прераду и производњу“.
„Када је информација да млека нема довољно стигла до потрошача, било је већ прекасно што се тиче произвођача“, сматра Бугарски.

Она тврди да домаћег млека ни у наредном периоду неће бити довољно, нарочито после овако сушне године у којој, како наводи, није произведено довољно хране за животиње.

„Од приче да смо земља која треба да храни целу Европу, ми смо стигли до тога да га нећемо имати ни за наше потребе. Суша, ковид, рат у Украјни нам је помогао у свему томе. Ово се неће завршити само на овоме. Ми тек за наредну годину нећемо моћи да понудимо млеко и месо“, сматра Бугарски.

Илустрација: У епским продавницама све више млека из Пољске и Мађарске

„Није случајно што увозимо баш из Пољске“
Саветник у Институту за примену науке у пољопривреди, Борис Берисављевић каже да није случајно што су се на рафовима појавило баш млеко из Пољске, јер је ова земља годинама улагала у своју млечну индустрију и као резултат тога је дошла у ситуацију да сада може и да извози млеко у Србију, а постала је један од европских, па чак и светских лидера у снабдевању тржишта млеком.
„Оно што наука може да каже, је да српско сточарство заостаје за сточарством Европе и света. Продуктивност наших крава је од умереног до слабијег нивоа, а треба радити и на ефикасности производње. Земље у транзицији су још 90-тих изгубиле око половину сточног фонда, али у Србији се то још није десило. Међутим, можемо и то да очекујемо, да ситуација буде још сложенија. Међутим, многе земље које су изгубиле број говеда су их надокнадиле већом продуктивношћу, што код нас иде врло споро, а то очекује наше произвођаче млека као додатни изазов“, указује Берисављевић.

Он додаје да су заостале технологије разлог због чега су краве мање продуктивне.
„Србија има један ограничавајући фактор када је у питању увоз квалитетног генетског материјала и то траје и дан данас. Нашим фармерима је онемогућено да на време увезу квалитетан генетски материјал, нарочито код црно-белих годведе, њиховог генетског материјала, утицао је негативно на све то. Са друге стране, није се довољно радило на образовању наших произвођача млека. Ако би требало одабрати један фактор који битно утиче на смањену ефикасност наших фарми, то је тај. Ми технолошки можемо да достигнемо свет, имамо довољан број фарми које се могу искористити као модел, али већина заостаје и то је процес који преко ноћи не може да се заврши“, сматра Берисављевић.

Илустрација: Произвођачи све више преусмеравају млеко у прераду за производњу сира и кајмака

Ниска откупна цена окидач негативног тренда
Сања Бугарски каже да произвођачи протеклих шест година трпе изузетно лошу цену откупног сировог млека и да је то главни окидач негативног тренда у производњи.

„Ми смо 2015. године имали већу откупну цену млека него што 2016. 2017. 2018. и тако даље. Ви имате регије у Србији које су осуђене на два прерађивача и били су принуђени да продају по цени коју им понуде. У овом моменту, пошто нико нема млека, односно сви прерађивачи га траже, јер им коначно треба, ви можете да продате коме желите. То је само у овом тренутку, због овога што се десило на тржишту. Млека нема довољно, многи фармари су одустали од произдоње и сада имате широку палету те цене која је била несхватљива. Раније је било тешко да се помери за 2 динара, а сада осцилира и до 30 динара у зависности од прерађивача“, објашњава Бугарски.

Она напомиње да су произвођачи тражили од Владе Србије да се уведе минимална произвођачка цена млека, да би они који имају мало млека могли да буду заштићени и да прерађивачи не смеју да им исплате испод те цене, али да нису наишли на разумевање надлежних, а да фармери којих има око 25.000 не могу сами да одреде ту цену.

Илустрација: Недостају нам расе говеда специјализоване за производњу млека

Која су потенцијална решења?
Ненад Будимовић сматра да ће млека у наредном периоду ипак бити довољно, али да је питање који ће однос бити између домаћег и увозног.

„Ми треба да гледамо своје двориште и да настојимо да нам млечно говедарство не потоне потпуно. Овог тренутка да се крене врло амбициозно за поправљање стања у млечном говедарству, требаће неколико година да се заустави пад. Од телета до првог литра млека треба две године најмање улагати са великом неизвесношћу шта ће оно да произведе. Врло је комплексна проблематика и нису непозната решења. Треба на нивоу државе да се одлучи да ли је национални интерес производња хране или не“, поручује Будимовић.

Он каже да држава за премије издваја велике количине новца, али напомиње да оне не дају резултате. Додаје да постоји проблем – или је таргет поремећен или ефекат није добар.

Саветник у Институту за примену науке у пољопривреди, Борис Берисављевић каже да сточарству недостају специјализоване расе за производњу млека и да је због тога наша производња најскупља у Европи.

„Ако се већ бавимо производињом млека, онда би требало да се базирамо на она грла која нам дају највише. Када је у питању генетски материјал, раније наша држава није заостајала али је настао вакуум. Одрекла се технологија који су могли да помогну, као што је генетска селекција. Тачније да се неколико сати након рођења грла процењује какво ће грло да буде. Постоји у Србији, али као истраживања. Ја се надам да ће то заживети, јер се ради о великим уштедама“, сматра Берисављевић.

Он сматра да треба подићи квалитет генетског материјала и тврди да је улагање у генетику најјефтинији и најефикасниј начин да се побољша производња млека и меса.

Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/65862/mlekari-ubiraju-veci-kajmak-od-pavlake-i-jogurta-ima-li-nade-da-se-domace-mleko-ipak-vrati-na-rafove/vest

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар