Говедарство је грана сточарства која је код нас тренутно у највећим проблемима због тога што трошкови производње не прате тржишну цену млека. Многи произвођачи одустају од својих фарми, а ни мере министарства не могу да подмире на дуже стазе несразмерност у ценама. Због тога је покренута иницијатива да се формира 17 регионалних удружења са кровном организацијом на челу у виду једног снажног Националног удружења.
Тешка ситуација у сточарству, конкретно у говедарству и производњи млека, ниска цена у односу на повећане трошкове производње, сточне хране, нафте и прераде довела је до такве ситуације да многи произвођачи одустају од својих фарми, распродају животиње и земљу.
„Моја тренутна производња је негде око четрдесетак грла. Ради се о производњи на неких 19 музних крава, а остало су товна јунад. Од 35 до 40 грла је стално на стању. Млеко продајемо млекари ‘Границе’’, преко 200 литара дневно. Не поклапа се једноставно цена млека са производњом и ценом сточне хране. То су сада највећи проблеми који се налазе на тржишту. У производњи млека и меса. Не могу ни да се нађу добра телад за тов, људи који тове бикове продају их утовљене, слабије се телад налазе у продаји, а и број музних крава се смањује“, каже за РТВ Милан Симић сточар из села Церовац, код Крагујевца.Због нагомиланих проблема говедарство се налази у највећем паду где ни мере надлежног министарства нису довољне.
У потрази за системским решењем дошло се до закључка да је неопходно оформити 17 регионалних удружења на територији Србије која ће заједно чинити Националну асоцијацију одгајивача говеда са производњом млека.
Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде за рурални развој објашњава да тако лакше могу и да наступају према институцијама.
„За све оно што им је потребно за производњу, почев од прибављања репро и генетског материјала, имају тај бенефит удружени, да изађу лакше на тржиште и што је најбитније да, када преговарају са млекарама имају ту тежину и јачину као преговарачи. Имамо више примера удружења која су ушла у систем и раде одлично: Савез пчелара Србије где је држава помогла и учествовала у изградњи Центра за откуп меда у Рачи; имате и Удружење одгајивача оваца Које је из Крагујевца где исто са нама, као партнерима раде на пројекту о изградњи кланице и центра за прераду за овчаре Србије; имате и Асоцијацију малинара Србије…“, наводи Богићевић.
Председница Савеза удружења одгајивача говеда Војводине Сања Бугарски која је, кренула са иницијативом да Србија мора да буде удружена у једном јединственом националном удружењу, захваљујући регијама које имамо и окрузима, прича да јој је тада речено да „није нормална“ и да је „катастрофални моменат“.
„Управо због тога ја мислим да је ово најгори могући моменат који ми имамо у нашој производњи, јер сам и ја у њој протеклих 20 година, и да људи ако не схвате да сада морамо да будемо удружени и да сада морамо сви заједно да урадимо све оно што је неопходно за сами себе, једноставно ми нећемо преживети што је и најстрашније. Ми овде не гледамо да имамо неки бољитак у милион сегмената наше производње, јер је тренутно фаза преживљавања, тако да ја заједно са својим колегама обилазим целу Србију, удружујем регионе. За сада је пет региона донело одлуку да желе да учествују у оснивању Националног удружења које треба да буде почетком марта.
Потребно је да се од Министарства добије и неопходна помоћ у виду запошљавања стручних људи као и пребацивање одређених овлашћена на Национално удружење како би се што више и институционално олакшало произвођачима, закључила је Бугарски.
Сузана Нешковић, директорка Пољопривредне стручне службе Крагујевац оцењује да се проблем удруживања и функционисања може да превазићи.
„Јер смо већ институционално формирали и дали подршку бројним удружењима која су већ сада прешла оквире региона. Имамо Удружење одгајивача оваца које је националног карактера, имамо и Удружење произвођача боровнице, тако да ето уз неку нашу стручну и логистичку подршку надам се да ћемо и овде успети. Битно је наравно да се јаве појединци који имају ту жељу мало и да уђу у тај управљачки део а да остану наравно и даље произвођачи млека. Ево Шумадија је изабрана као један од региона где ће се то формирати, надам се успешно, наравно уз Поморавље тако да овај скуп представља и један шири регион, осим нашег ту је и Поморавски округ“, оцењује Нешковић.)
Саветодавац за сточарство Горан Јоксић је подсетио да су прошле године поскупели инпути који утичу на производњу млека.
„Произвођачи знају да је највише поскупела нафта, затим хранива попут кукуруза и печенице и сојине сачме која доста учествује у цени млека. Дошло је до тих поремећаја у самој производњи млека. Удруживања је код нас, као и у свету врло значајно континуирани извоз, продају и ту је најважнији како квалитет тако и континуитет. Удруживање је нешто што је императив да би се било која производња унапредила. У свету, конкретно на западу је незамисливо да немате удружење јер свако ко наступа удружено је много јачи од самосталног произвођача“, тврди је Јоксић.
Сигурна производња, пласман робе у виду млека и прерађених производа и стабилна цена су циљеви које Национално удружење жели да постигне како би се заштитили произвођачи и њихов економски опстанак на селу.
Извор:https://rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/govedarstvo-neophodno-jedinstveno-snazno-nacionalno-udruzenje_1307038.html
