Више узгајивача а мање стоке у Републици Српској

Аутор: draganadpetrovic
397 посета

БАЊАЛУКА – Број регистрованих узгајивача стоке у Републици Српској у 2022. години значајно је повећан у односу на 2021, али фармери тврде да ти подаци не приказују стварно стање јер је број сточних грла смањен за чак трећину.Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, закључно са новембром 2022. године, у Републици Српској је укупно регистровано 17.413 узгајивача стоке, што је скоро 4.000 узгајивача више него прије двије године.

„На крају 2021. је било 14.578 регистрованих узгајивача стоке, док је у 2020. години тај број износио 13.549“, речено је за „Независне новине“ из ресорног министарства.

Драшко Бањац, предсједник Удружења фармера РС, каже да је тачно да је повећан број узгајивача, али да је укупан сточни фонд у Српској десеткован у претходне двије године.

„Сточни фонд је смањен у цјелини, и рогате стоке и осталих папкара и свиња, а само ситни су повећани. Сточни фонд је сигурно мањи за 30 одсто у односу на прије двије године, поготово узгој свиња“, наводи Бањац.

Према његовим ријечима, највећи узрок оваквог биланса је поскупљење сточне хране, па је за многе фармере постало неиздрживо остати у овом послу.

„Храна је највећи узрок у задње двије-три године, затим корона и, наравно, овај рат. Зашто је сад порасла цијена прасади – па зато што је смањен број оних који узгајају прасне крмаче. Суша је урадила своје, ја сам први смањио. Зато је све овако скупо, посебно сточна храна“, каже Бањац.

Илустрација: Највише је погођен сектор узгоја свиња

Да су узгајивачи свиња претрпјели највећи удар потврђује и Мишо Маљчић, предсједник Удружења свињара РС, који каже да се губици мјере у хиљадама.

„Нерентабилност је убила наш сточни фонд. Неке грубе процјене које смо радили у нашем удружењу говоре да је у Републици Српској мање око 10.000 крмача. То је директно утицало на понуду и тражњу, али то није само код нас, већ и у цијелој Европи. Зато вам је сада у овом моменту на овако високу цијену домаће производње – из увоза још скупље. И у ЕУ је дошло до девастације производње“, наводи Маљчић и додаје да је у БиХ по питању производње и узгоја стоке све рађено неплански, због чега се сада трпе посљедице.

„Ми смо учени да не радимо планску производњу, да је то превазиђено. Међутим, на крају ће се показати да ће се то морати примјењивати у будућем времену“, рекао је Маљчић за „Независне новине“.

Поред наведеног, фармери истичу да постоји још један проблем.

„То је недостатак радне снаге. Ја имам у селу 10 момака, сви постали возачи, а пољопривреда их не интересује у оваквим условима и уређењу“, појашњава Бањац.

Илустрација: И говедарство је у кризи

Сматра и да расподела средстава пољопривредним произвођачима није рађена како треба у прошлој години, те да се нада да ће у овој то бити исправљено, посебно ако се у обзир узме да је пољопривредни буџет вишеструко повећан.

„Мора се под хитно нешто радити у подстицајима за младе пољопривредне произвођаче, ово је све недовољно ако мислимо развијати пољопривреду. Такође и друге мјере се морају доносити, попут расподеле средстава за произвођаче. Проблем је у томе што велике газде узму највише, док сиротиња и биједа добије само мрвице. Село не чине газде и машине, него ако даш и мањим сељацима колико им треба. Знам примјера да је у једном селу само 10 домаћина добило помоћ, а њих 30 ништа. Очекујемо много више у наредној години јер је буџетом предвиђено 180-200 милиона КМ. Ако ништа, нека се поступак расподеле препише из неке друге земље, а не да нам тајкуни дефинишу колико ће ко чега добити, као што је то раније био случај. Онда једни добију више, а једни ништа“, поручио је Бањац за „Независне“.

Извор: https://www.nezavisne.com/ekonomija/agrar/Stocni-fond-u-Srpskoj-manji-za-trecinu/752197

ФОТО: Pixabay

Srodni tekstovi

Оставите коментар