Већина сточара прави исту грешку током исхране крава. Ево савета стручњака како треба радити!

Аутор: Gdjakovic
325 посета

Главни предуслов за успешну производњу на једној фарми је свакако  добар здравствени статус сваке јединке, као и генетички материјал. Нема говора о било каквој производњи без здравих животиња и здравог запата. Други важан фактор је исхрана стоке нарочито у зимском периоду. Добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији. На задату тему одговоре нам jе дала дипл.инж сточарства Љиљана Неранџић, саветодавац ПССС Краљево.

дипл.инж сточарства Љиљана Неранџић

Ако говоримо о млечним грлима, најбоља производња млека у зимском периоду исхране постиже се када се задовоље потребе у кабастој храни са 50% силаже и  сена, а остатак кроз концентровану храну.  Ово подразумева да је храна квалитетна по хранљивој вредности и укусу, у недостатку можемо додати резанце.

„Силажа је најважније храниво које се користи за исхрану музних грла у зимском периоду. На време убрана, у периоду преласка из млечне у воштану зрелост и добро спремљена силажа од целе биљке кукуруза, са високим уделом зрна (35-40% ) садржи 30-35% суве материје. Оваква силажа је богата хранљивим материјама и енергијом. То је типично угљено хидратно храниво, али сиромашно у протеинима. Недостатак извесних хранљивих материја допуњује се коришћењем концентрованих хранива и квалитетног сена. Веома је битно да су хранива квалитетна, а то значи да су добро конзервисана без плесни и буђи. Да се на пример кукуруз убира за силажу у време преласка из млечне у воштану фазу зрења, да је сено добро осушено јер губици код неадекватно сушења могу бити и 40%, затим  правовремена косидба ливадског сена подразумева кошење ливадских трава у почетку цветања. Једна препорука за повећање разноврсности и квалитет оброка је коришћење и сувих резанаца шећерне репе. Ово храниво је угљенохидратно, сиромашно протеинима (8%) са садржајем сирове целулозе од 18% и са задовољавајућим процентом калијума и калцијума,  али ниским садржајем фосфора. Оброке треба добро избалансирати, водећи при том рачуна да краве добију све што им је потребно за добру кондицију и добар квалитет и квантитет млека“.

Луцеркино сено у нашим условима служи као допуна кабастој храни. Поред ова два кабаста хранива обавезно се употребљава комплетна крмна смеша са одређеним % протеина. Ипак, у зимском периоду исхране крава основно кабасто храниво је силажа од комплетне кукурузне биљке. Њу треба обезбедити на време и у правом тренутку, истиче Неранџић.

Илустрација: Припрема сена за зимску исхрану стоке током лета 2022.

,,У зимском периоду исхране крава основно кабасто храниво је силажа од комплетне кукурузне биљке. Луцеркино сено у нашим усовима служи као допуна кабастој храни. Његова количина у великој нери зависи од временских прилика које могу бити пресудне за спремање већих количина сена. Поред ова два кабаста хранива, обавезно се употребљава комплетна крмна смеша са 18 % протеина. Најбоља производња млека у зимском периоду исхране постиже се када се задовоље потребе у кабастој храни са 50 % силаже и 50 % сена. Ово подразумева да је храна квалитетна по хранљивој вредности и укусу. Није баш лако обезбедити квалитетну силажу од комплетне кукурузне биљке. Има година када неповољне временске прилике умногоме компликују производњу квалитетне силаже. Сушни период у разним фазама развоја кукуруза утиче да буде мало клипа у одноу на укупну масу биљке. Затим, сточари су често принуђени да не поштују стадијум воштаног зрења зрна кукуруза што је оптимум приликом силирања. Струка и наука инсистирају да се приликом силирања комплетне кукурузне биљке силирање обавља у стадијуму воштаног зрења..Ако је процес силирања текао нормално пХ силаже износи 3,7-4,2. Однос испољених киселина указује на њен квалитет. Млечна киселина је без мириса. Оштар мирис указује на присуство веће количине сирћетне киселине. Неугодан мирис на кисело открива вишак бутерне киселине. Добра силажа садржи око 2 % млечне киселине, 0,3-0,5 % сирћетне киселине трагове бутерне.

У којој мери произвођач млека може обезбедити квалитетну и добро избалансирану храну у односу на оптималне потребе краве, зависиће и успех производње. Неадекватном храном поготову високомлечних грла могу се направити такве грешке да се добије мања производња по грлу него код екстензивних раса, а уз то видно се нарушава и здравствено стање. Добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији. Главни предуслов за успешну проиводњу је добар здравствени статус фарме и добро здравствено стање сваке јединке. Нема говора о било каквој производњи без здравих животиња и здравог запата.

У служби ове приче треба напоменути и грешку коју наши фармери углавном упражњавају при исхрани крава у засушењу, где треба оброке свести на најмању могућу меру, што је пак у пракси реткост.

,,У овој фази краве се припремају за телење и наредну лактацију. Периодом пред телење се сматра 21 дан  пред очекивани партус. У току ове фазе, потребе крава у хранљивим материјама расту због интензивнијег раста плода, обнављања вимена и синтезе колострума. Иако конзумација опада како се телење приближава, потребе у нутријентима расту и неопходно је да се у оброку налазе квалитетна хранива, нарочито у енергији и протеинима. Наравно, потребно је обезбедити и довољно минералних материја, витамина, соли итд. Ниво концентрата се такође повећава (3-4 кг) будући да се очекује да ће крава након телења конзумирати значајне количине концентрата које код високопроизводних често премашују и 10 кг дневно. У суштини, крава мора спремно дочекати телење како не би дошло до метаболичких обољења која се најчешће јављају као последица неадекватне исхране.Преобилни оброци у касној фази гравидитета и током периода засушења, у великој мери повећавају ризик од појаве “синдрома дебелих крава” какве произвођачи погрешно желе. Код прегојених крава повећана је могућност појаве тешких телења, ретенције плаценте, инфекције материце и цистичних јајника. Нагла мобилизација телесних резерви масти доводи до повећане акумулације масти у јетри. У овом периоду, у оброке се могу укључити кабаста хранива која нису нарочито богата у енергији (травно сено, слама) као и смањење концентрованог дела оброка на минимум“ – појашњава   дипл.инж. Љиљана Неранџић, ПССС Краљево.

Препоручљиво је да период засушења код високомлечних крава траје минимално 50 дана. Током овог периода се коригује кондиција краве и обезбеђују се услови за опоравак секреторних ћелија вимена. Скраћење периода засушења може значајно смањити синтезу млека у следећој лактацији, управо због мањег броја секреторних ћелија у алвеолама вимена које су одговорне за синтезу млека.

Са терена подаци говоре да има прилично лошег зрна кукуруза. Такви клипови ће створити прилично проблема. Саговорница зато сугерише уколико купујете ову житарицу водите рачуна, али контролишите и ваш салаш.

,,Да, са терена нам се указује да је принос и квалитет кукуруза лошији у односу на претходну годину. Тако да произвођачи морају да прегледају и сено и силажу и кукуруз. Храна мора бити здрава, јер све друго касније увећава трошкове, јер лечење грла није јефтино. Према томе, контола хране коју смо прикупили ове године мора бити стална. Убуђала храна има специфичан и мирис и изглед, тако да је то лако уочљиво без додатних тестова. Неадекватном храном поготову високомлечних грла могу се направити такве грешке да се добије мања производња по грлу него код екстензивних раса, а уз то видно се нарушава и здравствено стање. Добром исхраном вршимо превенцију и одржавамо јединке перманентно у доброј кондицији. ,,

Да би сточни запат дао резултате и био здрав неопходно је обезбедити и адекватне услове држања, светлост у објектима, проветреност, количину свеже воде. слободног држања, удобног лежања да би животиње могле и да преживају. Проветравање је на високој првој позицији, што постижемо објектима лакше конструкције и високих тавана.

Хигијена штале представља полазну основу за успешан узгој стоке, односно осигурање здравог и продуктивног стада. Сврха чишћења и дезинфекције је уништавање микроорганизама у штали да би се спречиле појаве болести и инфекције од којих животиње обољевају, али могу и угинути. Прост пример је вишак амонијака који је посебно присутан у зимским условима. Познато је да овај елемент који смета и нашим ноздрвама својим не тако пријатним мирисом раздире копитаре и напада мускулатуру ногу. Нехигијена може изазавати низ проблема каже саговорница

,,Неадекватна хигијена на фармама директно утиче на здравље и продуктивне способности животиња. Гомилање простирке и нередовна замена ствара идеалне услове за развој бактерија и ширење заразе међу животињама. Излучевине животиња су такође идеална средина за патогене, па ове објекте треба одржавати чистим и уредним сваког дана. С друге стране, контаминација млека, меса и других производа знатно је већа у таквим условима. Болести, па и угинућа су вероватнија у просторијама у којима се не одржава редовна хигијена. Уколико је болест већ присутна и постоје угинуле животиње, неопходно је одмах изместити животиње, уклонити тела и извршити темељно чишћење и дезинфекцију објеката. Превентивну дезинфекцију треба обављати једном, а најбоље два пута годишње. Пролеће и јесен су најбољи период за дезинфекцију, а обавезна је и уколико прелазите са чувања једне животињске врсте на другу.,,

Саговорница каже да исхрана само силажом, због њене карактеристике киселости, може да изазове разне метаболичке проблеме и смањену производњу млека, стога је допуна квалитетним сеном изразито пожељна.Традиционално, најбоља је допуна у виду луцеркиног сена, или кабаста крма, слама грахорица или кукурузовина. Како год, од квалитета хранива зависиће, не само учинак меса и млека, већ и здравствено стање животиња. Опет обрнуто од цене импута производње и цене производа зависиће и будућа организација посла.

Квалитет млека одређује исхрана, држање и хигијена. Ако се коцкице посложе цена би требала да буде крајња награда. Произвођачи се често жале да лабораторије откупљивача спинују резултате. У којој мери произвођач млека може обезбедити квалитетну и укусну храну, добро избалансирану у односу на оптималне потребе на фарми зависиће и успех производње. Како смо чули неадкватни слови, лоша исхрана и хигијена немају за последицу само нижу продуктивност већ и друге проблеме, које наше сточаре скупо коштају.

 

Srodni tekstovi

Оставите коментар