Док Европска унија смањује употребу антибиотика у сточарству и приближава се циљу да до 2030. године преполови потрошњу, Србија бележи пораст, што указује на хитну потребу за мерама контроле и едукације.
У последњих неколико година, употреба антибиотика у сточарској производњи у Европи показује јасан тренд опадања, упркос привременим порастима у неким земљама. Према најновијем извештају Европске агенције за лекове (ЕМА), укупна потрошња антибиотика у Европској унији је благо порасла између 2022. и 2023. године, али генерални тренд остаје у паду.
Шведска и даље држи прво место са најнижим нивоом употребе антибиотика међу чланицама ЕУ — 11,2 mg/PKU у 2023. години. Иако је забележено благо повећање, оно је последица специфичних околности, као што је забрана превентивне употребе цинк-оксида.
С друге стране, у земљама попут Португалије, Шпаније и Италије забиљежено је повећање продаје антибиотика, док је Кипар наставио тренд смањења. Упркос појединачним варијацијама, ЕУ је на добром путу да до 2030. године оствари амбициозни циљ — смањење употребе антибиотика у сточарству за 50%.
Стање у Србији: пораст употребе и потреба за реформама
Док Европа бележи пад, подаци за Србију показују супротан тренд. У периоду од 2017. до 2020. године, Србија је забележила пораст продаје ветеринарских антибиотика за 13%, са просечним нивоом употребе од око 110 mg/PKU у 2020. години. Овај ниво је знатно изнад европског просека, који је исте године износио 89 mg/PKU.
Најчешће коришћене класе антибиотика у Србији су пеницилини (27,62 mg/PKU), тетрациклини (27,54 mg/PKU) и аминогликозиди (12,8 mg/PKU), који заједно чине скоро две трећине укупне потрошње. Такође је забележено повећање употребе макролида и линкозамида, што је забрињавајући сигнал.
Недостатак стандардизованог система за прикупљање и праћење података о употреби антибиотика додатно отежава процену стварног стања и спровођење ефикасних мера за смањење антимикробне резистенције.
Шта је потребно урадити?
Србији је неопходан свеобухватан национални програм за надзор и рационализацију употребе антибиотика у ветеринарству, у складу са стандардима које постављају Европска унија и Светска здравствена организација.
Кључне мере обухватају:
– едукацију фармера и ветеринара о одговорној употреби антибиотика,
– успостављање система за редовно праћење и извештавање о продаји и употреби,
– подстицање примене превентивних мера у сточарству (вакцинација, побољшање хигијенских услова),
– законске реформе које ће увести строжије контроле над применом антибиотика.
Док Европска унија корача ка остваривању својих циљева у борби против антимикробне резистенције, Србија се суочава са порастом употребе антибиотика у сточарству. Без хитног увођења системских мера, постоји ризик да Србија постане једна од жаришних тачака антимикробне резистенције у региону. Заокрет ка одговорној употреби антибиотика није само питање заштите здравља животиња, већ и кључни предуслов за очување јавног здравља и конкурентности домаће пољопривреде.
