Дизентерија код свиња, позната и као крвави пролив, једна је од најупорнијих и економски најштетнијих болести која се јавља у узгоју свиња. Ово обољење, које напада дебело црево, изазива бактерија Brachyspira hyodysenteriae, али у пракси се често јавља у комбинацији са другим цревним инфекцијама, попут E. coli (колибацилозе). Дизентерија најчешће погађа младе свиње старости од осам до 14 недеља, као и товљенике непосредно пре клања. Посебно су осетљива прасад након залучивања, па тада узгајивачи треба да обрате посебну пажњу.
Иако се може јавити током целе године, дизентерија је чешћа у хладнијим месецима, односно током јесени и зиме који су најризичнији периоди. Како истичу ветеринари, бактерија дуже преживљава у хладном и влажном окружењу, а свиње се зими држе у затвореном простору, што погодује преносу инфекције. Дизентерија се најчешће се јавља на великим фармама због великог броја животиња на мањем простору, па инфекција лако прелази са свиње на свињу. Међутим, у последње време се повремено јавља и у слободном (екстензивном) узгоју, посебно ако су животиње у контакту са дивљим свињама или се користи контаминирана вода.
Главни извори заразе су измет оболелих животиња, контаминирана вода, храна и подови у објектима, хранилице, појилице, али и одећа и обућа људи који улазе у оборе. Болест се преноси фекално-оралним путем, што значи да животиње уносе бактерију у организам кроз уста, најчешће преко загађеног пода или воде.
Илустрација: Дизентерија је чешћа у хладнијим месецима, односно током јесени и зиме који су најризичнији периоди
Ширење инфекције убрзава увођење нових, потенцијално заражених свиња у запат, неадекватан транспорт и мешање различитих категорија свиња, нагле промене у исхрани и покварена храна, стрес, посебно при одбијању прасади, као и лоши услови држања односно влага, хладноћа и пренатрпаност у оборима. Најчешћи симптоми дизентерије су:
- грозница
- пролив тамне боје са примесама слузи и крви изузетно смрдљив
- повраћање
- губитка апетита и брзо мршављење
- дехидрација и увучене очи
- јака жеђ
- слабост и апатија болесне животиње
У случају да се појави неки од ових симптома или сумњате на болест одмах изоловати животиње и позвати ветеринара који ће утврдити да ли је заиста у питању дизентерија или не. Иако угинућа нису честа, болест је опасна јер обично обухвата велики број прасади и наноси велику економску штету због успореног раста и повећане потрошње хране. Уколико се дизентерија јави у комбинацији са инфекцијом E. coli може доћи до изненадног угинућа прасади праћена воденим проливом, док старија прасад показују губитак координације, дрхтавицу, грчеве и кашаљ, а симптоми болести могу трајати и више недеља.
Лечење дизентерије код свиња захтева брзу реакцију, прецизну дијагнозу и строг ветеринарски надзор. Дијагноза се поставља на основу лабораторијског налаза којим се утврђује постојање бактерије узрочника болести. Симптоми дизентерије могу личити на неке друге цревне инфекције (нпр. салмонелозу или колибацилозу), па је тачна дијагноза пресудна за успешно лечење. Главни облик лечења је примена антибиотика које прописује ветеринар, а који се дају кроз храну или воду код већег броја заражених животиња, или инјекцијом код појединачних болесних свиња.
Илустрација: Највећи проблем је што је дизентерија веома упорна и рецидивирајућа болест
Важно је спроводити цео прописани третман, чак и ако симптоми нестану раније, јер у супротном бактерија остаје у цревима и болест се враћа. Поред антибиотика, лечење подразумева и додатну помоћ оболелој животињи кроз обезбеђивање свеже воде ради спречавања дехидрације, уношење електролита и витамина у организма болесне животиње кроз воду и исхрану, лако сварљива храна у мањим оброцима, одвајање оболелих свиња у сув и топао простор. Ово је нарочито важно за прасад, која брзо губе течност и енергију.
Највећи проблем је што је дизентерија веома упорна и рецидивирајућа болест. Када се једном појави у запату, тешко ју је искоренити и неопходна је темељна дезинфекција обора како би се бактерија уништила. Зато је, како истичу ветеринари, превенција кључна како би се спречила појава и ширење ове болести. То у пракси значи да је неопходно редовно и темељно чишћење обора, ограничен улазак људи и возила у објекте, као и редовна лабораторијска контрола стања у запату. Животињама је неопходно обезбедити здраву, свежу храну и чисту воду, а посебну пажњу треба обратити на контролу глодара и инсеката, јер и они могу преносити узрочнике инфекције.
Извор: Агробизнис магазин
