Важно обавештење грађанима у вези појаве птичијег грипа

Аутор: Gdjakovic
230 посета

Епизоотиолошка ситуација авијарне инфлуенце у Републици Србији

Авијарна инфлуенца (АИ) је веома контагиозна заразна болест, изазвана вирусима инфлуенце типа А. Резервоар и вектор вируса авијарне инфлуенце представљају одређене врсте миграторних дивљих птица (гуске, патке, лабудови), чије је станиште везано углавном за водена станишта (мочваре, језера, баре, реке). Неке од ових врста не показују клиничке знакове болести. Миграторне птице могу пренети вирус на огромна растојања (па и интерконтинентална) и тако вршити значајан утицај на биоценозу одређених регија. Такође, оне могу бити извор инфекције за неке аутохтоне врсте птица станарица, околну дворишну живину, друге домаће животиње (свиње) и човека. Подтипови H5, H7 и H9 вируса инфлуенце А редовно узрокују клиничку манифестацију болести код домаће живине, а подтипови H5 и H7 су посебно патогени  за кокош и ћурке. Високо патогени сојеви вируса могу нанети огромне директне и индиректне економске штете фармама живине, с обзиром да морталитет може бити и близу 100%.

Код појединих подтипова високо патогених вируса авијарне инфлуенце, забележено је преношење и на друге врсте сисара, као и на човека (H5N1 и др.). Могућност изазивања болести код човека овој болести даје и јавно медицински значај.

 

Ова заразна болест домаће живине и дивљих птица је нарочито ескалирала у последњих неколико година, узоркујући како велике економске штете на комерцијалним фармама домаће живине као последицу спровођења мера и постука за спречавање ширења болести, њено сузбијање и искорењивање, тако и велике губитке услед посредних рестриктивних мера у погледу забране и ограничења промета живине и птица, јаја, меса и производа од живине, које се примењују на у случају појаве АИ на погођеном подручју.

Епизоотиолошка ситуација авијарне инфлуенце у дужем временском периоду је неповољна, како у свету, тако и у Европи и региону. У претходном периоду болест је установљена у Пољској, Словачкој, Чешкој, Украјини, Немачкој, Холандији, Италији, Аустрији, Великој Британији, Шведској, Швајцарској, Финској, Ирској, Литванији, Естонији, Кипару, Француској, Белгији, Данској, као и у суседним државама Републике Србије Румунији, Мађарској, Бугарској и Хрватској.

Обзиром да је болест широко раширена Управа за ветерину организовала је праћење кретања и контролу АИ на подручју целе територије Републике Србије кроз мониторинг, узорковање код дивљих птица и живине ради дијагностичких испитивања у циљу ране дијагностике и спречавања ширења ове заразне болести.

Укупно је у 2023 години у Републици Србији регистровано је 6 жаришта АИ код дивљих птица, при томе нису забележени слушајеви код домаће живине и на комерцијалним фармама.

Последњи случај АИ у Србији потврђен је код лабудова. Анализе спроведене у ВСИ Краљево потврдиле су присуство авијарне инфлуенце код 5 угинулих лабудова који су пронађени на локацији Борча, Општина Палилула, у каналу Визељ, на левој обали Дунава.

Тренутно је активно само једно жариште на локацији канал Визељ – Борча, док је осталих 5 жаришта одјављено.

Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије у случају потврде болести доноси решење којим се проглашава заражено подручје у полупречнику од најмање 3км и угрожено подручје у полупречнику од најмање 10 км од жаришта, односно од места појаве болести и којим су прописане и наложене одређене контролне мере у складу са прописима. На целокупном зараженом и угроженом подручју, континуирано се врши попис, опсервација и контрола здравственог стања живине на свим газдинствима, као и здравствени надзор дивљих птица на њиховим стаништима.

Спровођење активног и пасивног надзора, односно контроле здравственог стања живине у потенцијално ризичним подручјима близу водених површина са дивљим птицама, затварање живине у објекте, спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине и подизање биосигурносних и хигијенских мера на газдинствима  су основне  превентивне мере које се предузимају у циљу спречавања појаве и ширења ове заразне болести.

Високопатогени сој вируса H5N1 се може пренети на људе, стога је најбитније избегавати било какав контакт са дивљим птицама.

Апелује се на власнике и држаоце живине, затварање живине у објекте, спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине и подизање биосигурносних и хигијенских мера на газдинствима  као  основне превентивне мере које се предузимају у циљу спречавања појаве и ширења ове заразне болести.

С тим у вези битно је спроводити мере превенције:

  • Прање руку / добра хигијена • Лична заштитна опрема / наменска одећа • Дезинфекцију возила и опреме • Затварање птица и живине • Уклањање остатака хране који могу привлачити дивље птице • Ограничење кретања на газдинство са живином и са њега • Прописно уклањање лешева живине • Сузбијање штеточина • Избегавање кретања у стаништима дивљих птица које потенцијално могу бити носиоци узрочника болести као и контакта са лешевима угинулих дивљих птица.

У случају примећене промене здравственог стања код живине или птица које је праћено повећаним угинућима, потребно је обавестити ветеринара ради благовременог  предузимања даљих  неопходних мера.

Srodni tekstovi

Оставите коментар