Илеитис је заразна болест свиња која се може довести до оштећења танког црева. Уколико се не примети на време и не лечи може довести до наглог смањења телесне тежине, дијареје и угинућа животиње. У борби са овом озбиљном болести најважнија је превенција али и открити је на време.
Илеитис болест позната и као пролиферативна ентеропатија свиња је оболење које изазива бактерија Lawsonia intracellularis која узрокује оштећење танког црева код домаће животиње. То је веома честа бактерија и може се наћи на 100% фарми свиња.
Илустрација: Крвави пролив код животиња симптом је акутног илеитиса и има високу стопу морталитета
Симптоми и лечење
Симптоми су слични другим болестима црева и разликују се у зависности од врсте инфекције. Понекад уопште нема клиничких симптома због чега се тешко открива. Постоје три типичне манифестације илеитиса: акутна, хронична и субклиничка. Ово је најчешћи тип идентификован на фармама и огледа се у споријем расту животиње иако уноси нормалну количину хране. Симптоми у хроничним случајевима укључују мало ретку столицу и варијације у величини свиња између група. Симптоми акутног илеитиса је најчешће крвави пролив код животиње и повезан је са високом стопом морталитета код животиња.
Како је бактерија која изазива ову болест практично присутна најпоузданија је клиничка дијагностика. То значи тестирање животиње како би се открио број бактерија присутних у свињи да би се потврдио случај илеитиса. Клинички тестови укључују лабораторијска испитивања на основу узимања узорака крви. Такође, могуће је узети биопсију зида црева или се користити квантитативни ПЦР тест.
Уколико се потврди болест лечити антибиотицима.
Илустрација: Превентива и дезинфекција је најбољи начин борбе против ове болести
Превентива
Како истичу ветеринари превентива је много значајнија како би се спречила појава ове болести. То практично значи да осим темељне хигијене и дезинфекције у самим оборима потребно је пресвлачење у нову, чисту одећу приликом уласка у јединицу и обавезно урањање чизама у дезинфекционо средство пре уласка у оборе. Узгајивачи свиња треба да избегавају мешање различитих старосних група међу животињама односно одвојити прасиће од старије стоке.
Поред тога, све назимице које улазе на фарму треба да буду у карантину пре него што се придруже стаду. Постоје и вакцине које се могу користити за сузбијање ове болести и примењују се од три недеље старости прасића. Доступне су две врсте вакцина – једна коју животиње уносе путем воде и једна као ињекција. Вакцине обезбеђују ефикасну контролу бактерија илеитиса до 20 недеља.
Извор: Агробизнис магазин и FWI
ФОТО: Pixabay
