Живина, првенствено кокошке које се и највише гаје код нас, у принципу нису захтевне за узгој. Треба им обезбедити услове и адекватну исхрану како бисте имали здрава јаја и месо. Најважнији предуслов да гајење било које домаће животиње па и живине јесте очување њиховог здравља зато би сваки одгајивач требало добро да познаје карактеристике кокошака које гаји.
Илустрација: Кокошкама је неопходно обезбедити чисту воду за пиће
Услови и нега
Када су у питању услови неопходно је обезбедити живинарник чија хигијена треба редовно да се одржава, довољно ситног песка или пепео од дрва за суво купање. Потребно је да кокошињац има довољно сунчеве светлости која изузетно прија живини, оградити двориште како би се спречило мешање са комшијским кокошкама и долет дивљих птица које су често носиоци бројних заразних болести. Када је у питању исхрана потребно је обезбедити довољну количину хране за дневне оброке уз мању корекцију уколико живина чепрка и кљуца по дворишту. Кокошке траже и чисту воду за пиће па се потрудите да им обезбедите да увек буде свежа.
Када су у питању болести кокошака превентва је од кључног значаја или што би рекао наш народ „боље спречити него лечити“, јер је далеко јефтиније и безбедније од лечења. Најчешће болести које погађају живину су бели пролив пилића и тифус живине. Узрок обе болести је бактерија из рода салмонеле. Болест се може испољити у акутном и хроничном облику. Да ствар буде гора салмонела се може пренети на људе уколико се једу заражена јаја и месо. Како у уџбенику „Болести живине“ аутора и професора Ветеринарског факултета у Београду Радмиле Ресановић, Милоша Вучићевића и Тодора Палића пише салмонела спада у грам негативне бактерије и има више од 2.500 серотипова. Бели пролив код пилића узрокује бактерија Salmonelae Pullorum док је узрок тифуса код живине Salmonella gallinarum. У питању два веома слична микроорганизма која се разликују по старосној групи живине коју нападају. Заједничка особина им је да се зараза брзо и лако шири а проузрокује болести које за последицу имају велику стопу угинуле живине.
Илустрација: Бели пролив код пилића најчешће се јавља код пилића старости до три недеље
Симптоми и начини заразе
Бели пролив је акутно најчешће септикемично оболење које се најчешће јавља код пилића старости до три недеље. До инфекције најчешће долази оралним путем преко заражене хране или воде након чега се бактерија веже за зид црва и размножава се изазивајући поремећај рада црева. Код заражених пилића јавља се депресија, поспаност, анорексија, гомилање, опуштена крила, дехидратација, отежано дисање, накостршено перје, слабост… Најуочљивији симптом је учестао пролив а измет је воденаст, зеленкасте или беличасте боје сличан креди јер је прекривен кристалима мокраћне киселине. Инкубациони период је најчешће четири до пет дана и најосетљивији су пилићи старости до 20 дана, након чега се ова болест ретко јавља. Овом бактеријом могу бити заражена и јаја што доводи до угинућа ембриона у јајету, а уколико се и излеже инфицирано пиле брзо испољава знаке болести, шири заразу и угине најчешће већ наредног дана. Морталитет је изузетно висок а уколико и дође до излечења пилета оно заостаје у развоју и остаје извор инфекције. Ова болест се не лечи и званично је искорењена у нашој земљи. Последњи већи облик заразе пилића овом болести код нас забележен је 1989. али то не значи да се зараза не може појавити у мањем и локалном обиму. Ова болест не погађа подједнако све расе кокошака јер постоје хибриди који су отпорнији на заражавање и оболевање.
Илустрација: Кокошке се углавном заражавају кроз храну и воду
Када је у питању тифус живине ову болест узрокује бактерија Salmonella gallinarum а оболевају углавном одрасле јединке ређе пилићи. Кокошке се углавном заражавају кроз храну и воду а период инкубације је од четири до шест дана. Уколико заражена јединка не угине у року од два до три дана након појаве симптома болести поприма хронични ток а заражена кока постаје извор инфекције. Зараза се веома брзо шири кроз јато а најчешћи симптоми су одбијање хране услед чега јединка нагло мршави, пад носивости, накострешено перје, апатичност и затворене очи. Дијагностиковање болести врши се на основу серолошких тестова или лабораторијских анализа измета животиња. Према закону ако се у јату перади у коме је више од 1.000 животиња утврди мање од 10% заражених кокошки у односу на укупан број перади у том јату, примениће се даље испитивање и санација јата издвајањем позитивних животиња. У јатима са мање од 1.000 животиња у којима је утврђено више од 10% заражених предузима се клање целог јата. Закон такође налаже темељну дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију у објектима за гајење перади где је откривена зараза а два дана касније неопходно је извршити бактериолошку контрола ефикасности дезинфекције.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay