Аустралорп мезимица у кокошињцу: Отпорна на болести, носи јаја целе године

Аутор: draganadpetrovic
136 посета

Аустралорп је раса кокошака, како јој само име каже, настала у Аустралији. Створена је двадесетих година прошлог века вероватно укрштањем раса лангшан и роделендер. Циљ овог укрштања је био да се направи квалитетна кокош која је гајена за месо и јаја. Према неким теоријама аустралорп је заправо настао од крупног и тешког орпингтона, али као покретљивија и лакша раса живине. Данас је аустралорп познат по изузетној носивости јаја и кокошке ове расе у просеку снесу између 200 и 250 комада годишње. Према оцени стручњака за живину ова раса се котира као високо продуктивна када је у питању производња јаја и спада у ред врло издржљиве живине.

Изглед и карактеристике
Према писаним изворима из двадесетих година прошлог века аустралорп је једна од осам раса створених у Аустралији, а у укрштању су коришћене кокоши које су донете и Велике Британије. После бројних полемика 1929. званично су и прописани стандарди ове расе, а исте године први парови су извезени у Америку где су за врло кратко време постале веома популарне међу узгајивачима живине. Успон аустралорп расе кокошака у Европи започео је После Другог светског рата, Немачка их је признала и прихватила 1952. одакле су стигле и у наше крајеве. Аустралорп раса кокошака није толико заступљена код српских узгајивача живине, али је врло цењена међу љубитељима расне живине због свог масивног изгледа. Најзаступљенија је потпуно црна кокош за смарагдно-зеленим одсјајем перја и изразито црним кљуном. Бели примерци настали су шездесетих година 20 века у Немачкој укрштањем црног аустралорп петла и светле хибридне кокошке.

Илустрација: Петао достиже тежину од 3,5 до 4 килограма


Тело аустралорп живине је готово водоравно, масивно и ниског раста. Леђна линија прво иде од рамена до средине тела, пење се у скоку преко седла, и без прекида завршава се у репу. Груди петла су пуна и округла, а трбушни предео је добро попуњен паперјем. Крила су у водоравном положају скоро уз тело. Петлов реп је српстог изгледа са богатим перјем које не штрчи, док је реп код кокошака широк, високо стојећи, и изгледа као да је насађен. Ноге су средње дужине, црне са белим или бледо розе табанима, док су ноге код белих примерака плавичасте. И кокошка и петао имају главу у облику лука, усправне једноставне кресте са четири до шест зубаца. Вратно перје прати рамену линију. Ушне минђуше су дугуљасте и црвене, а очи браон боје. И петлови и кокошке имају бујно перје, што је једна од главних одлика ове расе. По темпераменту су мирни и флегме, а мушки примерци нису расположени за било какве борбе. Петао достиже тежину од 3,5 до 4 килограма, док су кокоши нешто ситније тежине од 2 до 2,5 килограма. Ова раса је врло захвална за узгој и према речима узгајивача имају високу стопу преживљавања пилића од 95 процената, док су кокошке добре мајке, чувају гнездо, стрпљиво леже на јајима и брину о младунцима док не ојачају.

Илустрација: Сочно месо и крупна јаја/ Фото: Pixabay

Сочно месо
Аустралорп кокошке имају одличну носивост јаја од око 250 комада годишње уз добру исхрану кокошака. Јаја имају светло смеђу љуску и тежине су до 58 грама, па спадају у крупнија јаја. Занимљиво је да на носивост кокошака ове расе не утиче ни сезона, ни временски услови, ни вештачко осветљење и јаја дају током целе године. Остало је забележено да су током једног експеримента, који су амерички фармери спровели још давне 1922. од аустралорп кокошака успели да прикупе више од 300 јаја од једне кокоши за годину дана и овај рекорд није оборене до данас. Када је у питању квалитет меса оно се одликује сочношћу и пријатним укусом. Искусне домаћице имају само једну замерку, након чупања перја посебно трупа, у кожи остају тамни остаци што може да поквари визуелни изглед. Аустралорп је раса која рано сазрева и максималну телесну тежину достижу већ са осам месеци док пуну сексуалну зрелост имају већ са пет и по месеци старости.
Када су у питању услови узгоја ова раса живине није захтевна, па нису потребна ни посебна улагања. Врло су отпорне на уобичајене болести живине посебно на pullorozу, врсту цревне инфекције која се јавља код пилића и најчешће се завршава смрћу јединке. Занимљиво је аустралорп раса живине да не воли превелику активност по дворишту, нису прождрљиве по природи, добро се прилагођавају свим временским условима чак и температури испод нуле. Спадају у ред живине са дужим животним веком и у зависности од услова могу да живе од шест до десет година.

Извор: Агробизнис магазин

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар