Na obroncima Gledićkih planina nedaleko od sela Rekovac u blizini Trstenika uzdiže se velelepni manastir Kalenić. Ime je dobio po istoimenoj obližnjoj reci koja se uliva u Veliku Moravu. Posvećen je Vavedenju Bogorodice, pripada šumadijskoj eparhiji i proglašen je za nepokretno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Tokom više od 600 godina postojanja u manastiru su se smenjivala bratstva, a početkom 18. veka u njemu je utočište pronašlo bratstvo iz manastira Morača. Danas je Kalenić ženski manastir u kome žive igumanija, dve monahinje i tri iskušenice koje čine sestrinstvo manastira. Prema predanju manastir je kao svoju zadužbinu izgradio velmoža Bogdan koji je službovao na dvoru despota Stefana Lazarevića. Raskošna građevina sagrađena
je između 1407. i 1413. u stilu Moravske škole po ugledu na crkvu Lazaricu. U zvaničnim spisima manastir se prvi put pominje 1476. i to u zapisima turskih osvajača.
Osnova crkve posvećena Vavedenju presvete Bogorodice izgrađena je u obliku sažetog trikonhosa. Centralno kube uzdiže se iznad prostora oivičenog konhama. Nad središnjim delom centralne crkve nalazi se prilično izdužena kupola bez prozora. Oltarska apsida je neobična – polukružnog oblika u unutrašnjem delu, dok je petostrana u spoljašnjem. Na isti način su napravljene i bočne konhame. Za Kalenić se kaže da je najraskošniji manastir moravskog stila koji odlikuje bogata arhitektonska vrednost, jer se sagrađen naizmeničnim ređanjem kamena i opeke koja je korišćena za spoljašnju fasadu.
Reljefna dekoracija u vidu isprepletanih traka je potpuno neuobičajena za srpske srednjovekovne manastire. Naime, iznad prozora su plitko urezani reljefi biljaka i životinja, ali i ljudski likovi. Iako imaju prvenstveno dekorativnu namenu na pojedinim mestima su uklesane scene iz Starog zaveta, ali i brojna mitološka bića. Iako ne postoje zvanični podaci da je manastir ikada opusteo, veruje se da je početkom 17. veka bio opljačkan i napušten, ali su ga ponovo oživeli monasi iz manastira Morača. Prva zvanična obnova bila je sredinom 18. veka, nova priprata je dozidana 1806. a u vreme vladavine Miloša Obrenovića obnovljen je manastirski konak, zvonik i zidovi glavne crkve, a dograđena je trpezarija. Tada je urađen i prelepi ikonostas sačinjen od 37 ikona
koje su razmeštene na četiri nivoa, a svaku ikonu je radio drugi umetnik. Potpuna obnova Kalenića urađena je u periodu od 1928. do 1930. dok su konzervatorski radovi rađeni dva puta između 1968. i 1970. i krajem prošlog veka.Mnogi posetioci ostaju zadivljeni prelepim i izuzetno očuvanim freskama
iz prve polovine 15. veka koje predstavljaju vrhunsko slikarsko delo tog doba.
Primetan je jak uticaj vizantijske umetnosti, a posebno se izdvajaju dve kompozicije „Svadba u Kani“ i „Sveti ratnici“. Naslikani su i uobičajeni hrišćanski motivi kao što su verski praznici, zemaljski život Hristov i njegova Čuda, kao i ciklus apokrifnog žitija Bogorodice u priprati, u kojoj se nalazi i ktitorska kompozicija – protovestijar Bogdan zajedno sa ženom Milicom i bratom Petrom prilazi despotu Stefanu.Kalenić prati i misterija kako su ove freske sačuvane u tako dobrom stanju do današnjih dana, posebno živopis iz 15. veka.
Tajna je razotkrivena 1877. kada su ispod sloja kreča otkrivene freske raskošne lepote. Naime, turski osvajači su tokom svojih brojnih pohoda kroz Srbiju uništavali sve pred sobom i kopali oči svetaca u srpskim crkvama i manastirima. U to doba neko se u Kaleniću dosetio, pa je zidove prekrečio i od Turaka ispod tankog sloja kreča sakrio srednjovekovne freske i tako sačuvao ovo blago do današnjih dana. Za manastir Kalenić vezuje se brojne legende i čuda. Jedno vreme u manastiru su se čuvale mošti srpskog kralja Stefana Prvovenčanog pre nego što su prenete u Studenicu. U ovom manastiru je pred
početak Prvog svetskog rata kratko živeo vladika Nikolaj Velimirović. Manastirom je bio opčinjen i čuveni pesnik Vasko Popa koji mu je posvetio i pesmu „Kalenić“. U manastiru se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Gerondise koja je doneta sa Svete Gore i smeštena je između oltara i južne pevnice. Pored ove svetinje, čuva se i deo sveštene odežde Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Naime, Kalenić kao zavetnu slavu praznuje 12. maj posvećen
Svetom Vasiliju Čudotvorcu i tog dana se u manastiru na liturgiji okupi više od desetak hiljada ljudi na liturgiji. U manastiru Kalenić se tradicionalno već pet decenija svake godine održava Sabor „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju”. Cilj je očuvanje tradicionalne nošnje, običaja i izvorne muzike za buduća pokoljenja da ne zaborave ko su i odakle potiču.
Izvor: Agrobiznis magazin
