Јасмина Никитовић Стојичић, уредник и водитељ РТС емисије „Знање имање“ добитник је Вукове повеље. Ово вредно признање заслужила је захваљујући свом раду и залагању за унапређење и развој српског села. Вукова повеља дошла је уочи прославе изузетног јубилеја 50 година емисије „Знање имање“, који ће бити обележен наредне године. Након добијања Вукове повеље, Јасмина није заборавила да спомене бројне сараднике, учитеља Луку Радоју, и своје претходнике у овој култној емисији, од Захарија Трнавчевића, до Зорана Гајића, чијим стопама она храбро гази обилазећи Србију уздуж и попреко.
Од градског детета до експерта
Јасмина Никитовић Стојичић, рођена је и одрасла на београдском асфалту. У простране шумадијске њиве,и мирисне воћњаке заљубила се још као дете, када је летње распусте проводила у очевом родном селу Миоковци код Чачка. Образовала се за економисту – туризмолога, али морска пространства далеких земаља заменила је плаветнилом српске шљиве, егзотичне дестинације мирисом тек узоране војвођанске равнице. Говорећи о свом послу једном приликом је рекла да „село доживљава као безграничну слободу и љубав“. Када је пре 20 година преузела да као новинар, водитељ и уредник ради „Знање имање“ имала је, како је рекла, визију „да ће Србија да процвета да буде башта Европе.“
Јасмина није само новинар који прати дешавања у аграру, она је и пионир и заједно са колегама ентузијастима покренула је важне пројекте који су дали замајац за развој српског аграра. Зато не чуди што у образложењу награде пише да је покренула идеју о развоју екологије у српском селу, женско предузетништво, развој органске производње и залагање за стварање услова за останак младих на селу. Без свега овога данас је незамислив развој српског села.
– На самом почеку Горан Ђаковић и ја направили смо Удружење пољопривредних новинара Агропресс, где су настајале нове идеје, а удружење је било пионир у различитим темама. За мене је најважније што сада све те идеје живе, што је дошло време, а мало нам је помогла и ова корона, да разумемо куда треба да идемо. Екологија значи да будемо одговорни према земљишту, води, ваздуху, и на крају према нама самима, ако хоћемо да наставимо да будемо добра карика на овој планети, да не кршимо природна правила, која су на крају много јача од нас – рекла је Јасмина гостујући у Јутарњем програму РТС.
Она је истакла да се посебно залаже за бољи положај жена у агробизнису. Зато своје знање, искуство и стечену едукацију преноси као тренер у бројним радионицама широм Србије.
– Жена је стуб породице где год да живи и зато је неопходно ојачати жену, а од села направити пожељно место за живот. Жена мора да ојача, да разуме да је боље да буде газдарица на свом имању и домаћица своје породице, него да иде у град и ради јефтине послове. Суштина целе приче је да ми у ствари оздравимо породицу, а то опет није само сеоска прича. Породица је база нашег живота и сада у корони смо видели колико је важно да човек има стабилну кућу. Колико год јаки ветрови дували ако имамо добар корен опстаћемо – нагласила је она.
Јасмина се труди да кроз радионице охрабри жене али и да им помогне да унапреде свој мали породични, сеоски бизнис, учи их како да дођу до средстава и тржишта за пласирање својих производа.
– За нас је најважније да опстане породично газдинство, да се одрже мали произвођачи, јер они су село Србије. Очекујемо да ускоро добијемо закон који ће препознати ту породичну производњу да пољопривреда буде посао, економска прича као и свака друга – неко производи ципеле, неко програме за компјутер, а неко џем. Овај закон требало би да оснажи и подржи породичне задруге како би боље и лакше дошли до тржишта.
Карика која недостаје
Према мишљењу уреднице емисије „Знање имање“ карика која недостаје су млађи чланови породице зато је важно подржати младе и њихов останак на селу.
– Ми смо покренули ту причу, држава је препознала потенцијал и сада се дају солидна средства из буџета за подстицај младих произвођача. Млади знају да баратају компјутерима, знају шта су програми, подстицаји, како да дођу до средстава и тржишта. Корона показала да можемо и преко интернета да купујемо храну. Морам да нагласим да је здрава храна још увек у том малом сеоском домаћинству, зато је важно да га повежемо са градом. Људи из града схватили да морају да једу биолошки вредну храну, да дишу чист ваздух и да буду у једном здравом окружењу. Зато нам је и процветао етно туризам прошле године. Осим тога сеоска породица још увек држи до традиције и то је оно што се ми трудимо да прикажемо кроз наше емисије – нагласила је Јасмина.
Током две деценије каријере, како је рекла, више пута је прегазила Србију уздуж и попреко.
– То је највећи квалитет који сам добила од овог посла. Сматрам да је сад дошло време да сви ми заволимо нашу земљу Србију и од тих могућности које нам пружа направимо капитал за лепши живот. Мислим да Србија треба да буде земља ексклузивне хране, да сачувамо традиционалну производњу, да она буде биолошки вредна и да понудимо свету раритетну, здраву храну, јер је цео свет је разумео да је здравље на тањиру – закључила је Јасмина.
Подсећамо, Вукова награда установљена је 1964. године и уручује се у фебруару у знак сећања на 7. фебруар 1864. када је преминуо Вук Караџић. Ово вредно признање додељује Културно-просветна заједница Србије за изузетан допринос у ширењу културе, образовања и науке у Србији.
