Рурални и еко-туризам неправедно запостављено благо Србије

Аутор: draganadpetrovic
206 посета

Еко-туризам је релативно модеран концепт путовања који је постао популаран
осамдесетих година пролог века. Тада су туристичке агенције у своје понуде уврстиле и
туре у којима је нагласак на повезивању људи из градских средина са природом. Након
избијања епидемије короне, посебно прошле године када су из епидемиолошких разлога
путовања у друге земље била немогућа, и Срби су у већем броју почели да откривају
природне лепоте наше земље. Тада је дошло до правог бума у развоју руралног, односно
сеоског туризма. Додуше, држава је већ увидела огроман потенцијал у развоју ове гране
туризма па су субвенције из године у годину све веће. Иако се сам термин рурални често
схвата у пежоративном смислу у питању је заправо најздравији и најлепши део наше
земље са нетакнутом природом.

Илустрација: Сеоски туризам не искључује бенефите савременог живота

Еко и рурални туризам- сличности и разлике
Према проценама Светске туристичке организације, удео руралног туризма у светским
туристичким путовањима је око пет процената уз тенденцију сталног раста. За Србију важи
доста мањи проценат, мада се и то, судећи по прошлој години лагано мења. Иако на први
поглед изгледају слично рурални и еко-туризам се заправо разликују, а ево и у чему.
Еко-туризам представља боравак у ненарушеној и очуваној природи. Еко-туристи су
еколошки освешћени путници који за свој боравак бирају искључиво просторе изузетне
природне лепоте, са смештајем у мала сеоска домаћинствима која својим пословањем и
постојањем не нарушавају природно окружење у којем се налазе. Еко-туризам свуда у
свету бележи највећи годишњи раст од свих других видова туризма и то око 30%
годишње, а процене стручњака су да ће овај проценат из године у годину бити све већи.
Рурални и еко- туризма јесу донекле слични, а опет су различити. Док се еко-туризам
највише развија у нетакнутим планинским врлетима далеко од градске вреве, интернета а
често и далеко од саобраћајница, сеоски туризам је нешто питомији и не мора у
потпуности да искључује бенефите модерног живота као што је интернет. Рурални
туризам обједињује уживање у природи, гастрономију са акцентом на стара, домаћа јела,
као и посете атрактивним историјско-археолошким локалитетима одређеног краја.
Посебно популарна постала је понуда одређених сеоских домаћинстава да својим гостима
омогуће и рад на имању, да беру воће, пласте сено, чувају овце и козе и тако из прве руке
науче о сеоском начину живота.
Са 85% територије управо у рурални подручјима Србија има огроман капацитет за развој и
руралног и еко-туризма, и то не само за домаће већ и за госте из иностранства.

Илустрација: Нетакнута природа за љубитеље еко-туризма

Шта можемо да понудимо?

Србија има изузетан природни потенцијал само треба да се искористи оно што већ
имамо. На простору наше земље постоји пет националних паркова: Тара, Копаоник,
Златибор, Фрушка Гора и Шар планина који се сматрају заштићеним подручјима са
богатим биодиверзитетом. Али, то није све. Западни део наше земље посебно у сливу
Дрине већ је искористио природне могућности које има, па је све више етно
домаћинстава која нуде занимљиве и атрактивне садржаје за госте. Источни део поготово
неготинска крајина одвајкада позната по виноградарству има изузетна капацитет за развој
винског туризма што су у пракси већ спровеле познате винске регије у Француској,
Италији, Шпанији. Слично је и са Фрушком Гором, свој шарм има и Шумадија, а добар
пример је Кнић које се налази на врху лествице најразвијенијих сеоских средина у Србији
захваљујући умештности пољопривредника овог краја. По природним лепотама и
разноликости атрактивних понуда за туристе не заостаје ни југ Србије, а о планинама да и
не говоримо. Довољно је погледати Мокру Гору и Дрвенград који су постали
незаобилазан део туристичке понуде за странце који долазе у нашу земљу.
Гледано са економске стране развој руралног туризма директно је повезан са друштвено-
економским развојем земље, а бенефите доноси свима посебно становницима тих села.
Осим тога, улагање у ову грану туризма не само да би оживело запуштена сеоска
домаћинства већ је и један од начина да се млади задрже на очевини и дедовини и
заустави одлазак оних који опоравку села могу највише и да допринесу. Али, да би се
искористио потенцијал сеоског туризма у Србија неопходно је да се испуне одређени
услови. Пре свега потребна је квалитетна путна и инфраструктурна мрежа, брза
доступност информација о свему ономе што туристе занима, али и улагање у
рекламирање туристичког блага којег често ни ми сами нисмо свесни због недовољног
познавања сопствене земље.

Извор: Агробизнис магазин

1 коментар
0

Srodni tekstovi

1 коментар

Dragan 3. јануара 2022. - 13:42

Šta vas je sprečilo da se setite NP Đerdap i Dunavskog turizma?

Одговори

Оставите коментар