Месна заједница Ратина, уз подршку града Краљева и Туристичке организације Краљева, приредила је традиционалну манифестацију под називом „Пројада“, са жељом да се очува традиција овог краја, споје различити културни садржаји, али и подсети на све пале борце у Првом и Другом светском рату. Са првим знацима јесени, када почињу да пристижу плодови у рукама вредних сељака Ратине, одржане су две манифестације: „Пројада“, која чува стару кулинарску традицију од заборава, и смотра народног стваралаштва, која чува од заборава народне игре и песме. Пројада је манифестација посвећена проји и другим традиционалним јелима која се праве од кукурузног брашна.
После једногодишње паузе, у селу Ратина надомак Краљева поново је одржана популарна „Пројада“, 16. по реду кулинарска манифестација посвећена припреми проје и осталих ђаконија од кукурузног брашна, која чува стару кулинарску традицију од заборава, као и 34. по реду Смотра народног стваралаштва. И ове године своје вештине и рецепте у припреми проје, као и пројаре, качамака и старих српских јела, представили су мајстори кухиње, кувари-аматери и веште домаћице и домаћини. „Пројаду“ је, по традицији, „зачинио“ богат културно-уметнички програм у оквиру којег је одржана Смотра дечјег народног стваралаштва са више од 300 учесника.
Манифестација са мотом „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“, ове године окупила је близу тридесет такмичара који су своје ђаконије од кукурузног брашна и традиционална српска јела изложили на штандовима у „Улици проје“. Загорка Радојевић учествује на свим манифестацијама овог краја, а њена софра увек изгледа краљевски, јер је припрема три дана.
„Волим да учествујем. Лепо је да се народ дружи и да очувамо нашу песму, игру, нашу кухињу. Припреме трају једно три дана. Прво слаткиши, затим слане ђаконије. Ту је купус из земљаног лонца, пасуљ, риба, пуњена паприка, разне салате, пите, пројице… има доста тога, није ми тешко! Волим да сам са народом“, рекла је Загорка.
На украшеним штандовима, чланови стручног жирија, као и бројни посетиоци, радозналици и дегустатори, могли су да пробају разне специјалитете прекаљених домаћица, домаћина и кувара-аматера који су се надметали у припреми традиционалне проје, пројаре, качамака и старих народних јела.
„Традиционална проја се прави од кукурузног брашна, воде и соли. Пројара је, како кажу, ‘господскија проја’, умешена са киселом водом, маслацем, сиром, кајмаком или чварцима. Проја је била основ уз мало кајмака и сира које су некада имали у кући. Од тога је народ живео,“ каже Вела Милићевић, чланица Удружења жена „Сачувајмо традицију“ из Самаила.
У име града Краљева, такмичаре и посетиоце поздравио је помоћник градоначелника за културу Милош Милишић. Он је пожелео срећу свим учесницима и нагласио да ће Ратина увек имати подршку града Краљева у организацији манифестације која чува српску традицију, али и сећање на све пале борце који су живот дали за нашу слободу и отаџбину.
„Сама идеја оснивања ове културно-туристичке манифестације је веома значајна, јер су оснивачи желели да одају почаст нашим очевима и дедовима, борцима из Првог и Другог светског рата, као и онима који су страдали у ратовима деведесетих година. Ова манифестација је значајна и по томе што чува традицију и културу ових крајева, а оволики број учесника у културном и такмичарском програму јасно говори да она треба да живи. Проја, бела, сељачка, од чистог белог кукурузног брашна, крупно млевеног испод воденичког камена, која је била део одрастања наших родитеља и њихових родитеља, данас је специјалитет у ресторанима. Та проја је извор живота“, додао је Милишић.
У дворишту Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Ратини, такмичари су на својим штандовима изложили ђаконије од кукурузног брашна и традиционална српска јела. Према речима организатора „Пројаде“ Драгише Радевића, иако је ове године било мање учесника, сви су припремили богату трпезу за такмичење. Радевић је истакао да је проја одхранила српског сељака и српског војника, те да је одржавање традиције и културе сећања од пресудног значаја.
„Проја нам је давала снагу да преживимо ратове, глад, спајала нас у сиротињи, подсећала на тежину којом смо некада били притиснути, на живот какав смо желели да заборавимо. Верујте, у тим временима рата, ко је имао корицу проје, тај је остао жив. Зато и наш слоган гласи: ‘Боља наша проја него туђа погача’. Ова младост која је данас овде показује колико смо ми богат народ у сваком погледу. Њихова преданост да очувају традицију је вредна хвале и подршке заједнице“, рекао је Радевић.
Овогодишња „Пројада“ зачињена је и богатим културно-уметничким програмом у оквиру, такође традиционалне, Смотре дечјег народног стваралаштва на којој је наступило више од 200 малишана из укупно 11 културно-уметничких друштава и фолклорних ансамбала из свих крајева Рашког округа. Војин Којевић, који има тек пет година, понео је титулу најмлађег учесника на Смотри народног стваралаштва која се одвијала на бини, док су посетиоци уживали у храни, народној песми и игри.
„Много ми се све допало, али највише наша игра. Волим да играм. Све је лепо“, каже стидљиво овај малишан.
Његов старији колега из Самаила, Давид Несторовић, играо је пет година, а сада у Културном центру овог села глуми домаћина посела. „Ми одлазимо на пуно ових манифестација. Лепо је да се дружимо, упознајемо нове другаре, њихове обичаје, села, песму и игру. Свима нама је овде лепо и учимо нешто ново о нашој традицији“, додао је Давид.
Манифестација „Пројада“ у Ратини је одавно прерасла у једну од најзначајнијих културно-туристичких догађаја овог краја, окупљајући све генерације, које уједно учествују у очувању традиције. Ова манифестација није само прослава старих јела, већ и симбол јединства и подсећање на вредности које су српски народ одржале кроз тешка времена. Са сваким новим учесником и посетом, „Пројада“ чува дух прошлости и преноси га будућим генерацијама, у духу заједништва и поштовања према културном наслеђу.
