Пиротски ћилим на путу за Унеско

Аутор: draganadpetrovic
71 посета

На првом Фестивалу ћилима, организованом у дворишту Историјског архива, по први пут је изложен део непроцењиве збирке пиротских ћилима из фонда Музеја Понишавља у Пироту. Реч је о двадесетак најлепших ћилима из збирке од преко 400 примерака, а најстарији ћилим изаткан је далеке 1880. године.

По први пут у Пироту може да се види како су изгледали ћилими који су настали крајем 19. и почетком 20. века. Ћилими који су изложени имају и неке врло ретке шаре, попут лавље шапе. Збирка ћилима Музеја Понишавља има 400 ћилима, рекао је за Танјуг кустос етнолог Музеја Понишавља из Пирота Александар Репеџић.

Град Пирот покреће процедуру да пиротски ћилим буде заштићен и код Унеска, најавио је на отварању првог Фестивала градоначелник Пирота мр Владан Васић.

У оквиру фестивала одржана је и ревија модела инспирисаних шарама пиротског ћилима, ауторке, новинарке и модне креаторке Силване Тошић.

Илустрација: Пиротски ћилим благо које треба сачувати

Васић је казао да Град Пирот, уз подршку државе, чини велике напоре да пиротски ћилим има светлу будућност.

– Ми смо много тога урадили, имали смо ткачке колоније на Старој планини са Наледом, много амбасадора је дошло у Пирот и били су покровитељи. Занат је обновљен, заштитили смо географску ознаку порекла за пиротски ћилим, дали значајне донације невладиним организацијама које се баве очувањем пиротског ћилима. Начинили смо кораке и са Владом Србије, која откупљује и поклања ћилиме, који су постали протоколарни поклон. Желимо да ћилим буде на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа, јер је пиротски ћилим сигурно међу три најважнија бренда Србије – рекао је Васић.

Навео је да пиротске ћилимарке тренутно ткају стазе за Хиландар, а биће урађене и реплике ћилимова из богате збирке Музеја Понишавља, чиме ће се обезбедити посао за бројне ћилимарке које ће имати добар извор прихода.

Радмила Влатковић, историчар уметности и музејски саветник, казала је да је Градска управа формирала комисија која треба да уради сву папирологију како би пиротски ћилим био заштићен и код Унеска.

Славица Јовановић, из Удружења ткаља, ћерка легендарне пиротске ткаље баба Руже, каже да је ткање пиротског ћилима било готово на издисају.

– Нит само што се није прекинула, остало је врло мало ткаља, али сада са овим фестивалом, са школом ткања која је део овог догађаја, са просторијама које смо добили за одржање заната, где се обучава осам ткаља, мислим да ћемо учинити бар први корак у промоцији израде пиротског ћилима, да дођемо до ситуације да и од тога може да се живи, додатно зарађује, да занат опстане – казала је Јовановићева.

Илустрација: Лепота од које застаје дах

Средином прошлог века ћилимарством се бавило више од 1.000 жена, али тај број је убрзано опадао па се сада ћилимарством, веома тешким занатом који се и данас ради потпуно ручно, као стотинама година уназад, бави веома мали број жена у Пироту.

За ткање само једног квадратног метра ћилима потребно је и до месец дана напорног свакодневног рада.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/515444/Pirot-pokrece-proceduru-za-zastitu-cilima-kod-Uneska

0 коментар
0

Srodni tekstovi

Оставите коментар