Постоји безброј, често контрадикторних информација о томе како одабрати вино, како га спарити с храном, а у данашње време постаје нужно имати бар основна знања о врстама вина, о начину процене и оцене тј. треба знати разликовати осредње од изврсног вина. Одређена вина иду уз одређена јела и доношење одлуке о уравнотеженој комбинацији може бити знатно лакше уколико знате основне особине вина.
Врста грожђа од којега се прави вино, код нас позната као “сорта” је најзначајнији фактор код укуса вина. Ипак, на укус утичу и други чиниоци, као што је земља, изложеност сунцу, клима, начин руковања и ферментације грожђа, врста квасца, место и дужина одлежавања вина итд.
Врсте вина
Две су основне врсте вина: бела вина и црна, тј. црвена вина. Сва су вина произведена од грожђа али ипак, различити укуси су настали комбинацијом разних утицаја и процеса, од утицаја током самог узгоја грожђа до додавања адитива, начина производње и процеса одлежавања. Главна разлика између црног и белог вина је у томе што се код црног вина у процес прављења вина, поред воћнога сока, укључују и опне, петељке и семенке црног или црвеног грожђа. Бело вино се може направити од грожђа било које боје, али се, при производњи, користи само прочишћени грожђани сок. Општеприхваћено је како су црна вина тежа док су бела вина лакша, тј. слађа.
Када је вино направљено на начин да при врењу производи и угљен диоксид онда се ради о пенушавом вину. Пенушаво вино које долази из француске покрајине Цхампагне је оно вино кога сви знамо као шампањац. Ова вина могу и даље бити категоризована као слатка и сува, што се обично мери по лествици: од 00 (врло сува) до 6 (врло слатка).
Дакле, прва ствар коју ћете урадити при одабиру је – сузити ваш избор, како би знали на која својства се усмерити даље.
Садржај Танина у вину
Танини су кључни састојак вина, посебно изражен код црних вина, и представља темељ сваке винске критике. Танини долазе од грожђаних петељки, опни и семенки. Танини код младог вина доприносе горком укусу, док одлежаним винима дају суптилност. Такође, “дужина” вина, тј. количина времена присутности осећаја укуса након гутања, је ставка коју треба размотрити. Ово се може научити и разлучити само у пракси, након што пробате неколико вина.
Киселост вина
Разноврсне киселине су присутне у вину и кључне су за његову дуговечност, али и за укус. Виша киселост чини вино опорим; док нижа киселост одликује вина која ће се, врло вероватно, покварити у кратком временском року. Киселост, када се у вину налази у правој мери, доприноси истицању свих осталих арома у вину, укључујући и нијансе вина, зачина и биљки. Укус вина који бисте описали као оштро, освежавајуће, окрепљујуће, свеже, живо…, је ту захваљујући његовој киселости.
Садржај алкохола у вину
Вероватно сте чули о винима пунога тела, што је једнако мери њиховог алкохолног садржаја. Варијације на тему „пуноће“ вина су учестале као и варијације количине масноће у млеку. На свакој етикети приметићете проценат алкохола у јединици мере, што одређује пуноћу тела на следећи начин:
7.5% – 10.5% лако тело
10.5% – 12.5% средње пуно тело
12.5% и више – пуно тело (врло висок проценат алкохола)
Читање винске етикете
Будући да ће етикета понудити мноштво информација, попут врсте, сорте, укуса, регије, годишта… Исплати се прочитати винареве препоруке на самој боци, будући да исте често могу бити ваш водич, па и када се ради о спаривању с храном. Изнад свега, вино ће на себи имати ознаку квалитете, што виша ознака, по правилу то је и боље вино. На западу, посебно у Америци је уврежено бодовање где је 100 максималан број, у овом случају не треба ићи на вина која имају мање од 80 бодова.
Годиште вина
Годиште се једноставно односи на годину када је вино направљено. Будући да у неким годинама време боље утиче на сазревање грожђа, те године ће донети и боље вино. Количина кише у времену непосредно пред бербу, у правилу одређује количину шећера у грожђу и, стога, утиче на укус. Али, имајте на уму, старије вино не значи нужно и боље вино. Врло је важно куповати вино код трговаца који воде бригу достојну врхунскога вина, или га куповати изравно од винарија. Високе и ниске темпретауре, изложеност сунцу, значајна темпреатурна одступања нису добри за вино. Пре но што купите, уверите се како је вино напуњено до грлића боце, да чеп не настоји изаћи ван и да нема знакова цурења. Постоје бројне значајке које утичу на одабир вина и ове наведене су само неке од њих. Упућеност у основе винских сорти, одлежавања и укуса ће свакако додати нову димензију вашем винском доживљају.
