Младим пољопривредницима Александру Радојевићу из Ковина, Роберту Халаиу из Мужје, Дарку Вукманову – Симокову из Верушића , Душану Недимовићу из Сремске Митровице, Стевици Ивкову из Фаркарyдина и Срећку Ђуричићу из Купинова јуче су на Пољопривредном факултет – Департман за ратарство и повртарство уручена признања, јер су њихова газдинства најбољи примери како се треба повезати пракса са савременим научним достигнућима.
У избору најбољих новосадском Пољопривредном факултету помогли су новинари који прате аграр и живот на селу.
Јучерашња додела признања је заправо био увод у дводневно Научно стручно саветовање “Добар дан, домаћине”, у среду и у четвртак, које се по шести пут организује на Пољопривредном факултету у Новом Саду
У име награђених захвалио се Александар Радојевић из Ковина који тренутно има 1.200 грала оваца сој праменка, које се нажалост не субвенционишу, и то је једина врста стоке за коју се не добија ништа. –Захваљујемо се на подршци који сте и на овај начин показали, јер да је немамо не би били сада овде. Посебно смо захвални што сте увек са нама па и у тешким ситуацијама, саветима нам помогли да опстанемо и унапредимо газдинства –казао је Радојевић, чији се родитељи нису бавили с точарством. Већ је он као дете за рођендан добио јагње на поклон, а онда је од yепарца и новца добијеног за други рођендан купио још једно и тако временом почео да се бави овчарством.
По речима Стевице Ивкова из Фаркарждина у бављењу пољопривредом треба бити истрајан јер само упоран и стрпљив рад може да донесе користи, па је то уједно и порука другима , да се треба вредно радити и неодустајати брзоплето од планова. Ивков се истовремено бави ратарством обрађујући 200 хектара земље и сточарством гајећи стотину грла говеда, па се тако из његовог дворишта свакодневно “Имлеку” испоручи између 600 и 700 литара млека.
Скуп уприличен поводом доделе признања најбољим младим пољопривредницима поздравила је директорица Департмана за ратарство и повртарство проф. др Драгана Лаковић рекавши да се истицањем појединаца заправо жели истаћи групе, које гаје и развијају добру пољопривредну праксу равној оној или још бољу него што је то случај у економски развијеним земљама. -Честитам им и радујем се што су они са својим породицама заједнички ослонац пронашли у организацији и животу породичних задруга. Нема јачег ни бољег пословног повезивања од породичне задруге, па отуда није јасно због чега таква форма није уписана и у законску регулативу – казала је проф. др Драгана Латковић.
З. Делић
